UNA analiza: Da li predaja ilegalnog oružja može da utiče na smanjenje stope kriminala?

Naredbom ministra rok za predaju neregistrovanog oružja, municije i eksplozivnih naprava produžen je do 30. juna.  Prema poslednjem preseku policiji je predato više od 95 hiljada komada oružja. Čini se da mere vlade već donose rezultate.

U martu su prijavljena 33 krivična dela u kojima je korišćeno vatreno oružje, u aprilu 18. a u maju samo 16 krivičnih dela izvršenih vatrenim oržjem.

"Mi imamo značajan broj ilegalnog vatrenog naoružanja koje je sada došlo u posed države. To naoružanje je, potencijalno, moglo da se iskoristi za izvršenje nekog krivičnog dela", pojašnjava Ratomir Antonović, doktor pravnih nauka.

Najčešća krivična dela u kojima se upotrebljava vatreno oružje su ubistvo, ubistvo u pokušaju, razbojništvo, nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja... Izgleda da je hladno oružje istisnulo vatreno kao sredstvo izvršenja zločina.

"Prosto za hladno naoružanje vam ne treba nikakva posebna obuka, svi manje više znamo da rukujemo sa hladnim naoružanjem, dok je za  vatreno naoružanje ipak potrebna obuka, neko posebno znanje.  I do sada je bila velika upotreba za izvršenje krivičnih dela, a očekujuem da će hladno oružje više biti korišćeno za izvršenje krivičnih dela", dodaje Antonović.

Predaja oružja, oduzimanje, razooružavanje - akcija policije je u ovih nešto više od mesec dana dobila razne epitete, ali i otvorila razna pitanja zloupotrebe. Jedno od njih je može li se predaja oružja iskoristiti da se bez posledica otarase oružja oni koji su njime već počinili krivično delo.

"Hipotetički može, zato što je to jedan kulturan način da se lice oslobodi inkriminišućeg naoružanja. Vrlo lako je moguće", smatra Antonović.
U svakom slučaju, ogroman broj ilegalnog oružja sklonjen je sa "ulice". Broj krivičnih dela prepolovljen je u samo mesec dana. Ipak jasniju sliku o uticaju na pad stope kriminala imaćemo u mesecima nakon juna.