UNA analiza: Zašto raste broj maloletničkih razbojništava i kako stati na put nasilničkom ponašanju tinejdžera

Poslednjih meseci u Beogradu je zabeležen zabrinjavajući porast broja razbojništava u kojima su na meti maloletnika – apoteke. U isto vreme, u školama raste vršnjačko nasilje, a agresiju, bunt i manjak empatije đaci pokazuju u sve ranijem dobu.

Sva deca se ponekad ponašaju neprihvatljivo, ali tek kada to preraste u nasilničko ponašanje, postavlja se pitanje: ko je kriv?

Ministarstvo uputilo dopis direktorima gimnazija, podseća na zakonske obaveze

Počinje jesenji raspust: Evo koliko će trajati i koliko još raspusta čeka učenike do kraja školske godine

Spoljašnji uticaji savremenog doba, poput društvenih mreža i agresivnih video-igrica, prema mišljenju stručnjaka, često uzrokuju manjak empatije.

„Nažalost klincima upravo zbog tog viralnog, zbog rilsova, čuda, oni doživljavaju da je to to. Imate servirane ljude u medijima, u raznim tim rijalitijima. I sad ne gledaju klinci te emisije, to gledaju uglavnom babe i dede, ali suština je da oni prolaze, dobijaju poruku i sa druge strane vidi na rilsu tog nekog šta priča i onda misle da je to to“, ističe za UNU psiholog Željko Mašović.

Činjenica da su deca svesna da za svoja dela ne mogu da odgovaraju kao odrasli, prema mišljenju stručnjaka, takođe je razlog zbog kojeg ne prezaju da naprave neki prekršaj.

„Lice od 13 godina nije krivično odgovorno. Ono ne može biti krivično odgovorno pred sudom, ne može biti krivično odgovorno pred zakonom, niti osuđeno za krivično delo koje je počinilo. Eventualno ono što možemo govoriti o odgovornosti je odgovornost za štetu i možemo govoriti eventualno u nekom širem kontekstu o odgovornosti roditelja ukoliko je došlo do propusta u pažnji i nadzorom u odogovaranju tog maloletnika“, jasno objašnjava za UNU advokat Nemanja Teodorović.

Iako se u javnosti često govori o sankcijama i reakcijama, stručnjaci upozoravaju da se suština problema krije u prevenciji, u porodici i školi, kao i u načinu na koji odrasli prepoznaju i tumače dečije emocije.

„Agresija i plakanje su zapravo rezultati toga kad vas nešto preplavi. Znači kad više ne znate šta ćete onda idete ili u agresiju ka nekome ili u autoagresiju ili idete u neki plač plač. Pa onda da li dođe do agresije ili ne dođe. Ono što mi ustvari treba da se zapitamo kako smo mi došli u situaciju do toga da su nam klinci u tim godinama overvelming“, pita Mašović.

Pretnja kaznom kod deteta koje ne oseća strah i odgovornost, nije dovoljna prevencija, kažu stručnjaci. Budući da se dete ugleda na svoje roditelje, ako oni ne smatraju dete vrednim svoje pažnje i brige, onda će i ono sebe i druge videti na isti način.

Promena jeste moguća, kažu stručnjaci, ali za to je potrebno mnogo strpljenja i truda porodice i škole. 

Koji su neradni dani u 2026? Mnogi će spojiti praznike i imati po četiri dana odmora zaredom

Asocijacija za bezbednost motociklista: Ove godine stradalo 48 vozača dvotočkaša