UNA istražuje: Kako izgleda povratak u OŠ 'Vladislav Ribnikar'

Četiri meseca je prošlo od najveće tragedije koja se dogodila u Srbiji, kada je 13-godišnji učenik u školi upucao i ubio devetoro dece i školskog čuvara. 

Za vreme letnjeg raspusta odlučeno je da se škola rekonstruiše, a da će mesto tragedije postati Memorijalni centar. 

Međutim, izgled tog prostora i koncept još nije poznat. Kako izgleda povratak u školu "Vladislav Ribnikar" istražio je novinar UNA TV Stefan Dević. 

Cveće, sveće i fotografije tragično ubijenih đaka i čuvara beogradske škole Vladislav Ribnikar, stoje na ulazu iz ulice Kralja Milana, koji je sada zatvoren.

Ispred su postavljene saksije sa biljakama koje su zasadili roditelji kako bi odali počast poginulima.

"To je izgleda bilo neophodno. Nije moglo da se shvati da taj ulaz mora da se zaključa, zatvori. Da ne sme više da se koristi. Moralo je fizički to da se onemogući. Ja ne znam zašto je toliko teško razumeti da prostor u kojem je ubijeno desetoro ljudi ne treba da se koristi za nastavne aktivnosti", kaže roditelj učenika OŠ "Vladislav Ribnikar" Žarko Cvejić.

Oko hiljadu đaka OŠ Vladislav Ribnikar, ponovo je u petak bilo u školskim klupama. Međutim, celokupna nastava za učenike nižih i viših razreda, održava se u delu škole u Ulici Svetozara Markovića.

Za učionice kažu da su prekrečene i sređene, ali roditelji navode da to nije dovoljno.

Izvesno je da će na mestu tragedije biti memorijalni centar. Međutim nije poznato da li će se on prostirati na celom području viših razreda škole ili će se u tu svrhu prilagoditi neki manji prostor u okviru tog dela zgrade. Za roditelje dece iz Ribnikara, tu nema dileme.

"Nije moguće da vi u jednoj učionici napravite memorijalni centar a da se nastava odvija već u susednoj učionici a da na hodniku tokom odmora imate ciku i vrisku, graju, veselje, koje treba da imate samo ne na tom mestu. Škola bi trebalo da bude veselo mesto samo što ono više nije škola, na onom mestu više nema mesta veselju", dodaje Cvejić.

"Očekivali smo da se kao simbol svesti društva o katastrofi koja se dogodila porodicama nastradalih ali i porodici izvršioca, koja je takođe uništena i koja je takođe dete - očekivali smo da se u ime toga pokaže neka vrsta tuge, neka vrsta moralnog odnosa prema svemu što se desilo i da škola Ribnikar ta prokleta škola ne radi", kaže roditelj bivšeg učenika OŠ "Vladislav Ribnikar" Aleksandar Fatić.

Najvažnije je što pre doneti odluku šta će se raditi sa tim prostorom gde se dogodila tragedija, ističu roditelji dece iz Ribnikara.

Neki od njih ipak nisu bili spremni da pričaju o nesreći. 

"Pustite decu da na miru počnu školsku godinu", kažu roditelji.

"Kao roditelj deteta iz Ribnikara koje je jutros bilo u školi, samo ću vas zamoliti da bar u narednih 24 sata, ćutite i time iskažete poštovanje i žaljenje zbog žrtava. Poginula deca su naša deca koje više nema. Preživela deca su naša deca koja su prošla pakao. Samo ćutite", jasni su oni.

Dok je pažnja javnosti uprena u Ribnikar, neki od roditelja podsećaju i na tragediju u Duboni i Orašju, selima u okolini Mladenovca, koja je ostala u senci ubijene dece iz Ribnikara, gde su takođe živote izgubili mladi ljudi, samo dva dana kasnije 05. maja.