UNA istražuje: Zašto pešaci izbegavaju podzemni prolaz na Terazijama i prelaze ulicu tamo gde se ne sme?

Gradske vlasti u Beogradu u proteklih nekoliko dana ukinule su četiri pešačka prelaza u strogom centru, a takva odluka naišla je većinom na neodobravanje građana koji i dalje, sada već nebezbedno, prelaze ulice na mestima gde su nekada bile popularne "zebre".

Građanima se savetuje da to više ne rade, budući da pešački prelaz na Terazijama više ne postoji, a uz to, nije bezbedno ni po zakonu.

UNA istražuje: Banke najavile prekid saradnje sa NIS-om zbog sankcija - kako će se to odraziti na tržište?

UNA istražuje: Šta je socijalna pravda i kako da je dostignemo?

Da bi prešli ulicu od jednog do drugog hotela, građanima su na raspolaganju dve opcije, prva je da odu kroz podzemni prolaz i druga, preko pešačkog prelaza u Prizrenskoj i Balkanskoj ulici.

Ne treba izostaviti ni to da podzemni prolaz i pešački prelazi na ovom mestu postoje već godinama, ali da su ih pešaci retko koristili, a po svemu sudeći, istrajni su u nameri da to ostane nepromenjeno.

"Sad ja moram svaki put da bih prešao ovde sto metara, moram da silazim dole. Malo bi trebalo da se razmisli o interesu pešaka, jer svakako automobil stoji, zašto ne bih prešao ulicu", naveo je jedan sugrađanin.

Pešačkog prelaza sada nema jer se, kako je to ranije objasnio gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, reorganizuje saobraćaj u strogom centru grada.

"U skladu sa onim stvarima koje radimo u centru grada, sa sređivanjem i proširivanjem tih delova, gde bi tu trebao da bude jedan kružni tok, gde bi trebali jednu potpuno odvojenu traku za skretanje u Balkansku, da tu omogućimo ljudima da tu može više njih da prođe na taj semafor", rekao je gradonačelnik.

Takva sudbina nije izbegla ni prelaze između Narodnog pozorišta i Hotela Meriot, kao i kod Akademskog platoa u Vasinoj ulici. Nema ih jer je glavni kriterijum za njihovo postavljanje i uklanjanje povećanje protoka vozila ili pešaka i bezbednost saobraćaja. 

Ipak, prema oceni stručnjaka, postoje mesta gde su nam pešački prelazi neophodni, ali i mesta gde ih ne bi trebalo postaviti.

"Na nekim sporednim ulicama gde imate jako malo vozila nema potrebe postavljati pešački prelaz koji samo provocira pešake da prelaze kolovoz mimo pešačkog prelaza. Na veoma uskim ulicama nema potrebe, ako nema puno vozila, nema puno pešaka, ne treba postavljati pešačke prelaze i obratno tamo gde imate veliki broj vozila bez obzira na broj pešaka neophodan je pešački prelaz, kao i tamo gde imate veliki broj pešaka morate imati pešačke prelaze", rekao je za UNU profesor Saobraćajnog fakulteta Krsto Lipovac.

Čuvena lokacija u Beogradu gde je postojao pešački prelaz, a koji je kasnije premešten, jeste Slavija. Poređenje s Terazijama napravio je gradonačelnik Šapić.

"Kad je rađena Slavija i svaki put kad se spominjala rekonstrukcija Slavije i u prošloj vlasti  i ova vlast kad je radila fontanu glavno pitanje znate koje je bilo vaših kolega i svih građana, znate koje je bilo: 'A zašto nema podzemnih prolaza?'", rekao je on.

UNA proverava: Kako semafori na Auto-komandi utiču na tok saobraćaja u tom delu grada

Na pitanje zašto pešaci izbegavaju podzemni prolaz na Terazijama, ili na Slaviji i nastavljaju da idu na mestu gde pešački prelaz ne postoji godinama, odgovor je jasan, navika. 

A navike nije lako menjati, to znamo na brojnim primerima, ali kada one ugrožavaju našu bezbednost, stručnjaci bi trebalo da obrate posebnu pažnju.

"To se projektuje za ljude i ukoliko ti ljudi ne prihvataju rešenje uvek moramo biti spremni da preispitamo i eventualno korigujemo naše rešenje", dodao je Lipovac.

Važno je da se ulica ne prelazi van pešačkog prelaza, kako zbog naše tako i zbog sigurnosti ostalih učesnika u saobraćaju.

UNA istražuje: Nedostaje nam profesionalnih vozača, da li smo bezbedni u vožnji dok nas voze stranci?

UNA istražuje: Koje su prednosti električnih vozila i da li u Srbiji postoji neophodna infrastruktura?