UNA na Sajmu knjiga: Da li današnja deca vole da čitaju?

Poslednjih godina deluje da je deci potrebna podrška i kada je reč o čitanju knjiga. U vremenu digitalnih tehnologija često se čini da za slova na papiru nemaju vremena. Da li je to stvarno tako, na Sajmu knjiga pokušala je da sazna Jana Jakšić.

Našim bakama nekada su bile najbolji prijatelji, ali našoj deci čini se da su češće najgori neprijatelji. Pored društvenih mreža, Youtuba i igrica kada se deci spomene čitanje knjiga najčešće izgovorena rečenica bude - da li baš moram.

"Nekada su roditelji ambiciozni i hoće da ponude knjige deci koje nisu za njihov uzrast i onda im bude dosasno. Ili neke knjige koje smo mi voleli kao deca za današnju decu nisu primerene i dovoljno zanimljive", kaže Nikoleta Novak, pisac.

Nije lako napraviti izbor, ali kada prava knjiga konačno dospe u ruke, nema sveta ni planete gde ne može stići dete.

"Čitanje i život sa junacima knjige koja se čita daju čoveku šansu da žive još jedan život. Sa Nikoletinom Bursaćem da se bori u ratu, sa Stašom i Nelom kroz pustinju i prašumu da jašu slonove", kaže Ljubivoje Ršumović, naš proslavljeni pesnik.

A šta kažu deca?

Neki su nam rekli da više vole igrice ali da ipak vole da čitaju. Uglavnom su im knjige zanimljive.

Ko je pomislio da malci ne mogu da budu strastveni ljubitelji pisane reči, nije bio na ovogodišnjem Sajmu knjiga.

"Ovaj sajam je lep dokaz da se knjige čitaju i da se kupuju. Video sam roditelje koji nose po dve torbe knjiga a ide dvoje-troje dece sa njima. Znači da su i njima kupili neke knjige", kaže Ršum.

Kako bi se od bajki preko Hari Potera stiglo do Tolstoja, potrebno je preći veliki put na kome su kontinuitet i dobar primer najvažniji.

"Čitati im priče za laku noć, za bilo koju priliku. Dovoditi ih na sajam i razviti im tu ljubav - tako da na nama je", smatra Novak.

Roditelji sa druge strane misle da treba oni da budu glavni primer svojoj deci.

Čitanje kod dece razvija maštu, poboljšava rasuđivanje i pomaže u jačanju dobrih vrednosti. Ipak, možda to ne želi svako.

"Pravimo veliku grešku zato što uopšte pominjemo čitanje. Čitanje je stvar lična, intimna, a da li će neko da čita ili igra igrice to ne treba udarati na velika zvona", smatra Ršum.

A ako vas dete bude pitalo da li baš mora da čita, pustite ga da samo odluči.