UNA pita: Da li se doživotnom kaznom zatvora za silovatelje mogu ohrabriti žene da iste i prijave?

Oštrije kazne za silovatelje i one koji čine porodično nasilje mogle bi da budu uvedene izmenama Krivičnog zakonika. 

To je najavila ministarka pravde Maja Popović, koja je navela da je "predloženo da kazne za silovanja, obljube nad nemoćnim licem ili detetom" mogu biti i doživotni zatvor. 

Iako i sadašnji zakon već propisuje takvu kaznu, dilema je - može li se biti još oštriji ili je problem u tome što se u praksi takve kazne retko izriču?

Doživotna robija za silovatelje - zvuči kao pooštravanje kaznene politike, a, zapravo, takva sankcija već postoji u zakonu i ona je predviđena za slučaj silovanja maloletnika. 

Pošto silovatelji često ponavljaju krivična dela, njihovo sklanjanje sa ulice na duži period, pa čak i doživotno, ima smisla, ali se to često ne dešava.

"Nikad mi nije bilo jasno gde postoji olakšavajuća okolnost da se izrekne manja kazna od maksimalne licu koje je silovalo dete. Dakle, ako je izvršio krivično delo i sud utvrdio silovanje deteta, onda mu izreknite maksmalnu kaznu", kaže advokat Đorđe Ćirić.

Za druga krivična dela silovanja propisane zatvorske kazne kreću se od dve do 15 godina i možda tu ima prostora za pooštravanje. Strože kazne ministarka je najavila i za nasilje u porodici. 

"I tu je problem što sud izriče najniže propisane kazne", kaže poverenica za ravnopravnost, kao i što se neki zakoni uopšte ne primenjuju.

"Mi imamo i sada Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, ali i dalje ne vidimo njegove pune efekte jer, naravno, imamo veliki progres u poređenju sa periodom kada nije postojao zakon... Nadam se, takođe, da će Ministrastvo pravde prihvatiti i naše inicijative...uvođenje dela osvetničke pornografije", kaže Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković.

Raspon kazni za nasilje u porodici je od tri meseca do tri godine, a predlog je da to bude od šest meseci do pet godina, pa čak i do 10, ako je korišćeno oružje ili opasno oruđe. 

Advokat Ćirić smatra da ovde treba biti obazriv i navodi primer samohranog nasilnog oca koji završio u zatvoru, a, bez njega, i sin je morao u dom.

"Pre svega mislim da se ta preventivni cilj ne bi postigao samo povećanjem kazni, već bi trebalo uključiti i druge institucije, ustanove i organi kako bi ispratili situaciju kada dođe do krivičnog dela. Da postoji jedan mehanizam u koji će se uključiti i izvršilac krivičnog dela i potencijalna žrtva, pa da probaju da izglade odnose", ističe Ćirić.

Pooštravanjem kaznene politike za nasilje u porodici, poručuju iz Ministrastva pravde, ohrabrile bi se sve žene da ne trpe nasilje i da ga prijavljuju bez straha.