Upozorenje stručnjaka: Ovo je najčešći tip prevare u Srbiji - evo kako da je prepoznate

Razvoj veštačke inteligencije doveo je do rasta dipfejk prevara, a zamenik načelnika Uprave za tehniku u Ministarstvu unutrašnjih poslova Nikola Čučilović ističe da su pritužbe građana po ovom pitanju sve češće, naročito u oblasti investicionih prevara.

Dipfejk prevare, koje se odnose na kreiranje lažnog sadržaja putem mašinskog učenja, najčešće se javljaju u obliku lažnih vesti, osvetničke pornografije i finansijskih prevara.

Lažni filmovi za odrasle u Srbiji: UNA je proveravala kako da se društvo zaštiti od AI zločinaca

Čučilović kaže za Tanjug da su u našoj zemlji najčešće investicione prevara u kojima se zloupotrebljava lik javnih ličnosti, a koje svojim autoritetom pozivaju na investiranje u neku, najčešće, nepostojeću platformu.

"Nažalost, sve češće se suočavamo sa pritužbama građana na dipfejk prevare, odnosno na investicione prevare u kojima je zloupotrebljena tehnologija. Ima dosta prevara i policija preduzima sve preventivne i reaktivne mere na rešavanje ovih slučaja", rekao je Čučilović.

Na pitanje kako građani mogu da prepoznaju dipfejk fotografije i snimke, Čučilović naglašava da prevare još uvek nisu dovoljno sofisticirane, te da ih je moguće prepoznati i samo na osnovu mimike učinioca i neprirodnog akcenta.

"Treba obratiti pažnju na te detalje. Takođe postoje i neki alati dostupni na internetu koji mogu da provere da li se radi o dipfejk materijalu ili se radi o autentičnom sadržaju", rekao je Čučilović.

Zastrašujući internet trend u Srbiji: Kako zaustaviti deljenje obnaženih fotografija žena koje pravi AI

Kada je reč o sigurnosti podataka u digitalnom okruženju, Čučilović građanima savetuje da obrate pažnju na informacije koje dele na društvenim mrežama i kome ih čini dostupnim.

"Treba da vode računa koga imaju za prijatelje na tim društvenim mrežama, ali i ko može da vidi njihove objave", poručio je Čučilović.

Govoreći o ulozi zakonodavstva po pitanju dipfejk prevara, Čučilović kaže da ono ima ključnu ulogu.

"Ako govorimo o krivičnom zakonu, on ne prepoznaje dipfejk prevaru kao posebno krivično delo, već se radi o jednom novom obliku krivičnog dela prevare, za koje je zaprećena kazna u ukupnom rasponu od šest meseci do deset godina u zavisnosti od oblika prevare", istakao je Čučilović.

Kada se radi o primeni veštačke inteligencije u Srbiji, Čučilović navodi da je primetan trend njenog povećanog korišćenja, posebno u oblasti informacionih tehnologija i marketinga.

"Trend povećanog korišćenja prisutan je i u nekim drugim oblastima u kojima postoji potreba za automatizaciju određenih poslovnih procesa ili analizu velikih količina podataka", kazao je sagovornik Tanjuga.

Veštačka inteligencija je, prema njegovim rečima, ubrzala i olakšala određene poslovne procese na domaćem tržištu.

"Očekujem da će tehnologija nastaviti da se razvija velikom brzinom i da će zameniti određene poslovne procese, odnosno zameniti ljude u izvođenju određenih operacija", istakao je Čučilović.

Smatra da domaće kompanije uspevaju da isprate trendove na svetskom tržištu.

UNA istražuje: Kada će Srbija da dobije zakon o veštačkoj inteligenciji i kako će nas on štititi