Verovanja na Svetli četvrtak: Danas se ostvaruju želje, jednu stvar ne treba da uradite

Svetla ili Vaskršnja nedelja, koja se obeležava nakon Vaskrsa koji su pravoslavni vernici ove godine obeležili 20. aprila, smatra se velikom, neprekidnom proslavom Hristovog vaskrsnuća. 

Bogosluženje je svakog dana u ovoj nedelji isto kao i na Vaskrs, a od davnina postoje i brojni običaji i verovanja.

Četvrtak se, inače, po narodnom verovanju smatra baksuznim danom, ali to ne važi i za ovaj današnji. Svetli četvrtak, koji se u narodu naziva i Zeleni četvrtak, jedini se po tradiciji smatra srećnim.

Ostaci hrane od Uskrsa: Koliko dugo možete da ih čuvate i jedete

Da li ste preterali sa jajima za vaskršnje praznike: UNA pita - kako sprečiti prejedanje na gozbama?

Veruje se da su ovog dana sva mesta gde žive ale i druge nečastive sile zatvorena, da zemljom hodaju samo dobra nebeska bića, pa da zbog toga i ljudima danas dobro ide.

Zbog toga je većina običaja vezana za Svetli četvrtak u vezi sa novim počecima i srećnim trenucima u životu čoveka. Ovog dana treba započeti posao, naročito onaj koji inače ne ide od ruke. Takođe, treba uputiti molbu za neku neostvarenu želju i ona će se, kažu verovanja, sigurno ostvariti.

U Istočnoj Srbiji se cela ova nedelja, a posebno četvrtak, praznuje da bi godina bila rodna. Od današnjeg dana do Spasovdana (21. maj) svetkuje se tako što se ništa ne radi u poljima ni sa stokom.

Svetli četvrtak je dan za radost i opuštanje, a jedino što ne treba raditi na ovaj dan jeste organizovati svadbe, jer bi, prema verovanju, muzika i galama mogli da uplaše i oteraju "dobra božanstva".

Zašto tokom praznika trošimo i do 30 odsto više? Stručnjak objašnjava razloge prekomerne trpeze

Nema ga u Bibliji, ali je postao simbol Uskrsa: Kako je nastao uskršnji zeka?