Iza bezazlenih poruka može da se krije ozbiljna opasnost
Autor: Anja Akšamović
18.10.2026. 20:11
Podeli:
Od početka godine u akciji "Armagedon" uhapšeno je više od 600 pedofila. Iza lažnih profila i bezazlenih poruka kriju se ozbiljne opasnosti, a ovi rezultati podsećaju nas da o bezbednosti dece na internetu moramo još glasnije da govorimo.
Umemo li da pomognemo najmlađima da prepoznaju opasnost i zaštitimo ih?
Marija ima dve ćerke, jednu u osnovnoj, drugu u srednjoj školi. Kako odrastaju, kaže da ih je sve teže zaštiti, a ujedno im pružiti slobodu. Proverava njihove telefone i prati sadržaje na društvenim mrežama, ali napominje da je poverenje koje grade najvažnije.
"Koristim FamilyLink za tehničku kontrolu njihovih telefona, mlađem detetu. Sa starijom smo dogovor neki napravili ali povremeno proveravamo aplikacije Instagram, TikTok i sadržaj koji ona koristi. Pričali smo sa njima naravno, da iako naprave grešku i komuniciraju sa nepoznatim osobama i gledaju sadržaj koji nije adekvatan za njihov uzrast, da svakako moraju roditelju da kažu i da sve može da se ispravi", kaže nam Marija Tolić, roditelj.
Deca moraju da znaju kako da prepoznaju opasnost na internetu i zato je edukacija u školama važan korak zaštite. Ipak, iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu apeluju da bez strože kaznene politike, borba protiv onih koji ugrožavaju decu ne može biti potpuna.
"Moramo od najranijeg uzrasta učiti decu, šta je realna opasnost, kako se ponašati ako se nađeš u jednom izazovu ili nedoumici, da si eventualno izmanipulisan i da si eventualno žrtva internet kriminala, da taj uzrast jednostavno prati i ono što se dešava na internetu - jer mi ne možemo da učimo o internetu iz knjiga. Ono što je juče bila potpuna nepoznanica, danas je recimo veštačka inteligencija - zakonodavstvo zapravo i ne prati taj tehnološki napredak. I vi često, za neka krivična dela nemate apsolutno propisanu nikakvu krivičnu meru, zato što to juče nije postojalo", kaže za UNU Igor Jurić iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu.
Deca često ne umeju ili se ne usuđuju da kažu da im se nešto loše događa. Umesto rečima, problem mogu da pokažu promenama u ponašanju. To ne znači nužno da je dete žrtva nasilja, ali može da bude pokazatelj da nešto nije kako treba, objašnjavaju psihoterapeuti.
"Prvo treba pokušati da se vidi o čemu se radi. Znači sa detetom pažljivo razgovarati, možda navesti i neki primer iz nekog svog iskustva da bi se dete otvorilo i da bi vam reklo o čemu se radi. Zatim, moramo da pratimo ponašanje svog deteta uvek - ne da ga špijuniramo, jer su deca u nekim godinama osetljiva, već da prosto osluškujemo kako se naše dete ponaša. Deca se često žale na glavobolje, stomačne probleme, to su neke psihosomatske tegobe koje inače nastaju kada neko može da se suoči sa nekim problemima", navodi za UNUpsihoterapeut Milja Popara Živić.
Iza ekrana, dete možda vodi bitku o kojoj ne zna kako da govori. Možda se plaši, možda ga neko ucenjuje, a možda veruje da je samo krivo za ono što se dešava. Nekada je za njihovu bezbednost i sigurnost najvažnije da budemo budni i prisutni.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
