Borbu protiv lažnog meda vode i druge države na teritoriji Evrope.
Godinama unazad svedoci smo borbe pčelara sa lažnim medom na tržištu. Taj problem ne postoji samo u Srbiji, već u celoj Evropi, pa su pčelari sa čitavog kontinenta odlučili da se ujedine i osnuju savez, čija je osnivačka skupština održana danas u Beogradu, u okviru 15. Pčelarskog sajma.
Koliko je ova delatnost slatka, a koliko gorka?
Kada kaže da je pedeset godina u pčelarstvu Marjan Gojković se ne šali jer je još kao dete dobio od oca prve košnice. Pamti odlične, ali loše godine za ovaj posao, pa ga ne čudi što oni koji su skoro ušli u pčelarstvo već razmišljaju da dignu ruke od svega.
"Pčelarstvo je jedna grana poljoprivrede koja ne zavisi samo od pčelara. Zavisi 90% od prirode. Oni ne mogu da izračunaju prirodu", kaže pčelar iz Čačka Marjan Gojković.
"Rudarski je ovo posao", kaže njegov kolega Aleksandar Radovanović čije su pčele na Sokolskim planinama. Međutim, da bi se pravljenje meda isplatilo, naglašava, mora da se ispune tri stvari:
"Pod broj jedan - da se ima veliki broj košnica, time i čovek mora maksimalno da bude podređen poslu i da ih sele obavezno. Bez selidbe života nema, jednostavno", objašnjava.
Takva odricanja donose vrhunski med, ali i višu cenu. A to je realno, kažu pčelari, komentarišući falsifikate na tržištu, koji su daleko od onoga za šta se izdaju.
"Uvek naglašavam, čovek mora da ima svog izabranog lekara i izabranog pčelara. Čoveka kome veruje i od koga će da uzima med dugogodišnje. Znači, ne može da bude u najidealnijim uslovima između 400-500 dinara. A vi odete na pijacu ili neki market, gde kilogram meda košta 400 dinara", objašnjava pčelar iz Valjeva Aleksandar Radovanović.
Borbu protiv lažnog meda vode i druge države na teritoriji Evrope. U nekim zemljama on zauzima čak i više od 50% tržišta. U takvoj situaciji pčelarima nije preostalo ništa drugo nego da pokušaju da se ujedinjene protiv istog problema.
"Evropska komisija je samo saopštila da 50% uvoza u Evropu nije med i ništa nije preduzela po tom pitanju. Mi sada zahtevamo da se to na nivou EU sada uradi i uvedu sistemi kontrola, ali i na teritoriji svih država, pa i Srbije", naglašava predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović.
Iz Saveza pčelarskih organizacija kažu da rezultate očekuju u narednih tri do šest meseci. U suprotnom, mnogi koji su dolazili na Pčelarski sajam da se opreme i unaprede svoj posao, možda i izgube svaku računicu.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.