Zanat je muški, a radi ga žena: Nema tog časovnika koji Aleksandra ne može da popravi

Mnogi lokali u prestonici beleže vredan višedecenijski rad. Mnogi takvi, činjenica je, više ne postoje. Zanimalo nas je ko odoleva vremenu, i naišli smo na jednu damu koja ima snage da se bori za opstanak.

Zanat je muški, a radi ga žena i to jedna od retkih Beograđanki koja uspešno i već godinama vodi radnju u centru prestonice.

"Švajcarska kao zemlja satova ona ima baš veliki broj časovničarki, znači tamo se žene isto bave tim zanatom i svakako ovo je precizna mehanika sitni su mali su delovi sve je pipav", kaže za UNU časovničarka Aleksandra Petrović.

Teško, neisplativo i zanimanje u izumiranju, ali ako se uzme u obzir da ona opstaje, ona je i ta koja ne da da  vreme stane. Kaže da je u ovom poslu još uvek drži ljubav, a manje motiviše zarada.

"Sve satove mogu i da otvorim i očistim i da zamenim mehanizam, da zamenim bateriju, kaiš, da popravim metalnu narukvicu, da uradim sve što se tiče fiks servisa. Zamena baterije, zamena krunice, poliranje kućišta sata, metalne narukvice, neke servise satova takođe radim", u dahu izgovara naša sagovronica.

Diplomirani pedagod po zanimanju u ovaj posao ušla je tradicionalno. Mnogo godina pre nje satove koji su izdali Beograđane u život je vraćao njen otac.

"Išla sam kod tate u radnju još dok sam bila mala i popravljala sam budilnike. Šalim se, nisam ih popravljala. Kvarila sam ih sa čekićem, ali kad udarite budilnik kao dete od 3-4 godine i krene da zvrči zato što se otkačio feder. Onda sam govorila: tata ja sam popavila", priseća se Aleksandra.

Ako vas problem dovede u njenu radnju, sigurno ćete izaći sa rešenjem...