Zaštita privatnosti u digitalnom svetu: Stručnjaci za UNU govore o borbi protiv dipfejk snimaka

Lažni snimci poznatih i nepoznatih ličnosti napravljeni veštačkom inteligencijom, takozvani dipfejk, sve više se širi internetom i ugrožava ne samo kvalitet informisanja, već i privatnost i bezbednost svakog pojedinca. 

Upravo zato, Danska donosi zakon koji bi trebalo da spreči druge da koriste naš lik ili glas u dipfejk sadržaju bez naše dozvole. Proverili smo da li je sličan zakon moguće doneti i kod nas.

Lažni filmovi za odrasle u Srbiji: UNA je proveravala kako da se društvo zaštiti od AI zločinaca

Zastrašujući internet trend u Srbiji: Kako zaustaviti deljenje obnaženih fotografija žena koje pravi AI

Najavljeni propis za 2026. godinu korisnicima će pružiti veću kontrolu nad sopstvenim digitalnim identitetom, dok će tehnološke kompanije obavezati da spreče zloupotrebu lažnog, veštački generisanog sadržaja. Psiholozi upozoravaju da kada osoba vidi svoje lice ili čuje svoj glas u sadržaju koji nikada nije napravila, može doživeti strah, anksioznost i osećaj gubitka kontrole nad sopstvenim identitetom.

"Ova era tehnologije nam je donela veliku opasnost - a to se zove dezinformacija koja preti da ugrozi funkcionisanje, a pre svega je pretnja upravo tome što mi kažemo 'test realnost'. Znači ono što je normalno funkcionisanje, u ovom slučaju ako se zameni nečim što nije, ako se istina zameni lažima, to postaje zaista veliki problem", kaže psihološkinja Snežana Repac.

Kraljevska porodica i političari u lažnim porno filmovima: Elita u Holandiji u velikim problemima

Pravnici kažu da bi ovakva vrsta zaštite identiteta mogla da zaživi i u Srbiji i da bi se na taj način ljudi osećali bezbednije prilikom objavljivanja fotografija ili video snimaka na internetu.

"Ovakav zakon se može doneti i kod nas, međutim, bojim se da mi u mnogim drugim sferama zaostajemo za tako naprednim zemljama kao što je Danska. U raznim oblastima, pa tako i što se tiče zaštite privatnosti u digitalnom svetu", kaže advokat Nemanja Todorović.

U slučaju da se zloupotrebe lik ili glas bez dozvole, u Danskoj su predviđene stroge kazne, od novčanih do zatvorskih. Međutim, zakon u našoj državi to ne prepoznaje kao krivično delo.

UNA istražuje: Kada će Srbija da dobije zakon o veštačkoj inteligenciji i kako će nas on štititi

"Znači to se ne tretira kao krivično delo, to se tretira kroz neka druga krivična dela koja mogu biti posledica krađe identiteta u digitalnom svetu. Recimo da li neko pokupi vaše lične podatke, pa iz toga izvuče neku materijalnu korist. Recimo skine vam nešto sa računa ili plati vašim novcem, to je nešto onda, ali se tretira na drugačiji način. Međutim, sama krađa identiteta na internetu, nažalost, ne podleže krivičnom zakoniku", zaključio je Todorović.

Broj dipfejk sadržaja na mreži se udvostručuje svakih šest meseci, pa se očekuje da će do kraja 2025. godine postojati oko osam miliona takvih materijala. Zato, do donošenja zakona kao u Danskoj, pažljivo birajte koje fotografije i snimke delite, kako biste izbegli mogućnost zloupotrebe.

Ugašen jedan od najvećih "dipfejk" sajtova sa pornografskim sadržajem

Osvetnička fotografija i 'deep fake': Koja su zakonska prava žrtava i kako se odbraniti?