Dualno obrazovanje u regionu: Praksom u firmi brže do zaposlenja

U ponudi dualnog obrazovanja u Srbiji učenicima je ove školske godine bio na raspolaganju 51 profil, a privreda je ponudila više od 3.200 novih mesta za učenje kroz rad. Srbija i zemlje u regionu uglavnom koriste kombinovane modele. Problem školovanja kadrova koji odgovaraju potrebama privrede u Srbiji, posle mnogo godina, počeo je da se rešava dualnim obrazovanjem.

Od prvog projekta 2014. i zakona donetog 2017. godine, Privredna komora Srbije je nosilac svih aktivnosti po kombinovanom modelu zasnovanom na primerima dobre prakse iz Austrije, Nemacke i Švajcarske. Situacija u regionu se bitno ne razlikuje.

Direktor Instituta za društvena istraživanja iz Zagreba Boris Jokić za UNU kaže da je jedna od takvih stvari koja nema primereno mesto u hrvatskim školama i rad:

"Mi kao da se sramimo te reči – rad i radnik. Kao da smo je izbacili. Kada smo vi ja išli u školu tada je bilo i predmeta u kojima smo morali nešto da uradimo. Morali smo ispeći jaje, naučiti da ušijemo digme, prvu pomoć smo trebali znati. Više toga u hrvatskim školama nema, a to nije slučajno. Hrvatska škola se odmakla od aspekta koji bi bio životan, koji bo bio vezan uz životne veštine, odnosno veštine vezane uz rad".

Učenici Mašinsko-saobaćajne škole iz Varaždina u prilici su da ono što će raditi u životu u praksi vežbaju u školi.

"Naši učenici imaju velike predispozicije za dalje zaposlenje nakon srednješkolskog obrazovanja, zbog toga što imaju veliki broj sati praktične nastave u školi i kod poslodavaca. Oni već prve godine svojeg školovanja obavljaju praksu, znači sve tri godine. Imaju, kad bi se sabralo, preko 1.000 sati, znači oni su već spremni za tržište rada", kaže za UNU nastavnica te škole Manuela Pantaler.

Iskustva stečena kroz primenu kooperativnog modela bila su ključna za razvoj nacionalnog modela dualnog obrazovanja u Srbiji.

"Austrijski obrazovni sistem mnogo polaže na model dualnog obrazovanja i mi kao austrijska kompanija Schrack ovde imamo mnogo dobre kontakte sa Austrijskom privrednom komorom. Mi smo dva ugovora, jedan sa Srednjom elektrotehničkom školom i jedan sa Elektrotehničkim fakultetom potpisali i ta deca su prošla kroz taj sistem. Moram vam priznati da smo izuzetno zadovoljni, oni su izuzetno srećni i zadovoljni, tako da mislim da je dualno obrazovanje prava stvar za nas i da je to tek jedan početak za sve nas u Srbiji", ističe Nenad Rebić, generalni direktor kompanije Schrack Technik.

U Republici Srpskoj ne postoji zakon o dualnom obrazovanju, ali je ta oblast regulisana Zakonom o srednjem obrazovanju.

"Naš cilj je da što više naših učenika, pored teoretske nastave koju dobijaju u školama, imaju praksu i u preduzećima. Mi smo 2021. godine završili izmene i dopune Zakona o srednjem obrazovanju, gde smo naznačili da se praksa u preduzećima mora izvoditi najmanje 25 odsto časova, što znači da može biti i 30 i 40 i 50 odsto. To zavisi od toga kakve uslove imaju preduzeća. Nama je cilj da učenici koji pohađaju praksu u preduzećima, imaju priliku da lakše zasnuju radni odnos", ističe Predrag Damjanović, direktor Pedgoškog zavoda Republike Srpske.

Ovaj model srednjeg stručnog obrazovanja omogućava da se znanje stiče i u školi i u kompaniji. Učenjem kroz rad, učenici usvajaju praktična i primenljiva znanja i razvijaju veštine u realnom radnom okruženju – u kompaniji.