Članstvo bez prava veta: UNA analizira - da li je postepeni ulazak u EU istorijska šansa ili zamka za Srbiju

Dok Srbija dvocifren broj godina pokušava da postane članica Evropske unije, sve se više govori o postepenom članstvu, što znači da zemlje kandidati pristupaju zajedničkom tržištu i fondovima, ali bez prava veta.

O toj ideji nedavno je govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ocenjujući je kao prihvatljivu. 

Macut: Srbija brzo ispunjava tehničke kriterijume, put ka EU usporavaju politička pitanja

Evropski put Srbije: Stručnjaci za UNU govore šta znači početak rada Operativnog tima za pristupanje EU

Dok Brisel, bar u debatama, drži odškrinuta vrata, UNA  pita da li je reč o istorijskoj šansi za Srbiju ili presedanu sa dugoročnim posledicama.

U danima kada obeležavamo 14 godina od trenutka sticanja statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, geopolitičke okolnosti i način odlučivanja u Briselu mogli bi da nam omoguće ulazak u evropsku porodicu na mala vrata: bez mogućnosti da kažemo ne, ali sa jedinstvenim tržištem i značajnim novčanim sredstvima na raspolaganju.

"Debata se u ovom trenutku vodi u vezi sa mogućnošću obrnutog pristupa integracijama. Dakle, da li prvo da se zemlje prime, a da potom ispunjavaju reformske kriterijume, na način kako je to neophodno za punopravno članstvo ili, recimo jedan od modaliteta koji se pojavio, o kojem se sad razgovora je i pitanje da nove članice nemaju u određenom vremenskom periodu pravo veta", objašnjava za UNU Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politku.

Toj školi mišljenja ide na ruku i činjenica da odlučivanje konsenzusom usporava Uniju, čineći njene odgovore na geopolitičke okolnosti kasnim. 

Oštro upozorenje iz Brisela: Marta Kos ne razume zašto se Srbija udaljava od Evropske unije

Osim što bi se skratio proces odlučivanja, eliminisala bi se i mogućnost preglasavanja, kao kada je Slovenija blokirala prijem Hrvatske zbog granice na Jadranskom moru, ili kada se Mađarska protivi slanju pomoći Ukrajini.

Umesto toga, sporovi bi se rešavali u evropskim institucijama. A od svega, kaže Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije, koristi bismo imali i mi.

"Ta vrsta razmišljanja bi trebalo da posluži da se prevaziđe ova situacija da neko pregovara godinama i decenijama o članstvu, a da nije član i da nema dovoljno sredstava za razvoj. Da se to na neki način premosti, ali da istovremeno taj koji ulazi u EU na ovaj način ne opterećuje odlučivanje koje je već sada komplikovanao, jer već ima 27 članica", objašnjava za UNU analitičar Zečević.

Takvo postepeno članstvo, dodaju naši sagovornici, moglo bi da reši tromost dosadašnjeg puta ka Briselu i motiviše kandidate da iskoriste trenutak za "prelazak preko rampe".

Preko reda u EU: Bili su protiv, zamrzli pregovore, a sada idu na referendum o pristupanju

"Za zemlje kandidate mislim da je u ovom trenutku važno da iskoriste političku volju za proširenjem, s obzirom na to da se postavlja pitanje da li bi u suprotnom u nekakvom budućem vremenskom periodu do novog ciklusa proširenja moglo doći", ističe Joksimović.

"Vlada Srbije zamišlja u ovom trenutku – evo prilike, kroz to postepeno članstvo mi da preskočimo ovu problematiku zastoja i da postanemo član EU bez prava odlučivanja, što znači da bi povukli više sredstava iz evropskih fondova za razvoj Srbije", kaže Zečević.

U praksi bismo, pored 500 miliona iz fondova koje koristimo kao kandidat, mogli da računamo i na još dve milijarde evra, kolika je godišnja kasa koja iz Unije ide u Mađarsku i Hrvatsku.

Ali naši sagovornici zaključuju da bismo, kao članica, zaista morali da sprovedemo sve reforme, čije odlaganje nas je i dovelo u poziciju da razmatramo ulazak na mala vrata.

Mađarska uložila veto na usvajanje 20. paketa sankcije protiv Rusije: Traži hitnu obnovu tranzita nafte

Evropa se konačno rešila ruskog gasa, a onda upala u zamku: Analitičari upozoravaju na novu opasnost