EU sprema novo pooštravanje migracione politike: Jedna država članica razmatra opcije u Africi i Aziji

Ministri unutrašnjih poslova i nadležni za migracije iz 18 zemalja Evropske unije (EU) i država van Unije sastaju se danas u Minhenu kako bi razgovarali o daljem pooštravanju evropske migracione politike, jačanju spoljnih granica, većoj ulozi evropske agencije za zaštitu granica Fronteks i efikasnijem vraćanju migranata koji nemaju pravo da ostanu u Evropi.

Nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint založiće se za "sprovođenje promene kursa migracione politike", a među prioritetima sastanka biće dalje unapređenje Evropskog pakta o migracijama, doslednije pooštravanje spoljnih granica EU i ubrzavanje povratka migranata.

Može li EU da uhvati korak u AI trci? U Briselu predlažu drugačiji pristup

Oštra poruka iz Zagreba: Predsednik Hrvatske poručio da Evropska unija više nije demokratska

Portparol Dobrinta rekao je za nemačke medije da bi Fronteks mogao da bude transformisan u "agenciju za zaštitu granica i stvarni povratak", čime bi toj instituciji, navodi Dojče vele, bila poverena veća uloga u kontroli granica i sprovođenju postupaka vraćanja.

Trenutno su za vraćanje tražilaca azila čiji su zahtevi odbijeni odgovorne države članice EU.

Na sastanku će učestvovati i belgijska ministarka za azil i migracije Anelin van Bosajt, koja će se založiti za jačanje spoljnih granica EU, snažniju ulogu Fronteksa i efikasnije vraćanje osoba koje nemaju pravo da ostanu u Evropi.

Van Bosajt će, uoči predloga Evropske komisije o budućnosti evropske granične agencije, koji se očekuje krajem oktobra, istaći da Evropa mora biti sposobna da brže i odlučnije reaguje na svojim spoljnim granicama kako bi kontrolisala neregularne migracije i sprečila lak pristup teritoriji EU, piše "Brasels tajms".

Ona će se založiti i za veću ulogu Fronteksa u procesu vraćanja migranata, kao i za snažnije podsticaje državama van EU da prihvate svoje državljane kojima nije dozvoljen ostanak u Evropi.

Mračne prognoze Romana Prodija: "Ako AfD pobedi u Nemačkoj, Evropa je gotova"

Prema njenim rečima, EU bi trebalo više da koristi svoju ekonomsku i diplomatsku težinu i da saradnju u oblasti vraćanja poveže sa drugim odnosima sa trećim zemljama.

Pakt o migracijama bio je važan prvi korak, ali sam po sebi nije dovoljan", rekla je belgijska ministarka, ističući potrebu za jačanjem zaštite spoljnih granica i obezbeđivanjem efikasnog sprovođenja odluka o povratku.

Kao moguće poluge pritiska navela je viznu politiku, trgovinu i razvojnu pomoć.

Nemačka, Danska, Austrija, Holandija i Grčka trebalo bi da održe i odvojene razgovore o formiranju deportacionih centara, odnosno centara za povratak u trećim zemljama.

Berlin se, prema ocenama medija, nada da će do kraja godine postići dogovor sa jednom zemljom u Africi, a moguće i u Aziji.

Ministri će razgovarati i o tome kako EU može bolje da reaguje kada spoljne granice iznenada budu izložene snažnom migracionom pritisku, poput nedavnog masovnog prelaska granice između Maroka i španske eksklave Seute.

Kanada pred vratima EU: UNA analizira - šta stoji iza "braka iz koristi" i šta to znači za SAD?

Na dnevnom redu biće i prva iskustva u primeni Evropskog pakta o azilu i migracijama, koji je stupio na snagu 12. juna.

Belgija smatra da bi Pakt trebalo detaljno preispitati nakon godinu dana primene, u junu 2027, kako bi se utvrdile prepreke i procenilo gde bi pravila mogla da budu jednostavnija i efikasnija.

Euraktiv je ranije objavio da nekoliko država članica već traži izmene i pojednostavljenje Pakta, dok Van Bosajt smatra da bi dokumentu najpre trebalo dati dovoljno vremena da pokaže rezultate u praksi.

Sastanku će prisustvovati i evropski komesar za unutrašnje poslove i migracije Magnus Bruner, dok se očekuje učešće predstavnika ukupno 18 zemalja EU i država van Unije, među kojima je i Velika Britanija.

Crna Gora pred novim izazovom na putu ka EU: Holandija usporila zatvaranje poglavlja

Izbori uzdrmali Merca, ali i otvorili pitanje za celu Evropsku uniju: Šta sada čeka Berlin i Brisel?