EU ukida pravo veta? 11 zemalja uputilo zahtev za uklanjanje "opstrukcije" u spoljnoj politici

Jedanaest zemalja članica EU uputilo je pismo visokoj predstavnici EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaji Kalas u kojoj traže da se donošenje odluka EU o spoljnoj i bezbednosnoj politici učini efikasnijim.

U pismu 11 država EU, uključujući Francusku i Nemačku, navode pet načina za povećanje brzine i efikasnosti donošenja odluka u zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici (ZSBP), uključujući potencijalno povećanje korišćenja glasanja kvalifikovanom većinom.

Orban: Zapadni Balkan predugo čeka na EU, Mađarska šalje eksperte u zemlje regiona

Janša pozvao EU da održi reč Zapadnom Balkanu: "Ako se Evropa ne bude širila, neko drugi hoće"

Prema pravilima EU, odluke koje spadaju u ZSBP moraju da budu jednoglasno odobrene od strane svih 27 zemalja EU, što je pravilo koje je uzrokovalo velike prepreke, piše portal i kao primer navodi to što je bivši mađarski premijer Viktor Orban više puta koristio svoj veto kako bi blokirao odluke koje je podržalo svih 26 ostalih prestonica.

U pismu, koje su potpisali i ministri spoljnih poslova Austrije, Švedske, Danske, Finske, Belgije, Holandije, Rumunije i Španije navodi se da će nastaviti da teže konsenzusu gde god je to moguće, ali da moraju da obezbede da kultura konsenzusa podstiče zajedničko delovanje, a ne da ga sprečava.

"U suprotnom ćemo imati legitimitet, ali ne i snagu", navodi se u pismu.

Srpski poljoprivrednici pred ozbiljnim udarom: Menjaju se pravila za izvoz u EU, stočari u najvećem problemu

Kao pet načina, odnosno koraka u postizanju toga ističu princip "iskrene saradnje" između država EU - što znači da zemlje moraju da poštuju obaveze koje su preuzele jedna prema drugoj, čak i ako one nisu strogo pravno obavezujuće.

Drugi način je korišćenje "konstruktivnog uzdržavanja" umesto direktnog veta, "kako se ne bi sprečilo delovanje Unije".

Treće je zabrana povezivanja "nepovezanih pitanja" s temom o kojoj se raspravlja - ili suzbijanje prakse držanja kolektivnih odluka "kao talaca pretnjom veta" osim ako se ostali ne slože sa zasebnim nacionalnim zahtevom.

Četvrto je podsticanje glavne diplomatije EU, trenutno Kaje Kalas, da istraži opcije zasnovane na ugovorima kako bi se poboljšalo donošenje odluka.

Najčešće korišćena opcija zasnovana na ugovorima je takozvana klauzula o premosnici, koja omogućava EU da promeni pravila donošenja odluka bez promene ikakvih ugovora - na primer, da omogući glasanje kvalifikovanom većinom o određenim pitanjima spoljne i bezbednosne politike. 

Peto je potreba da se jasno navedu razlozi zašto neka zemlja koristi svoje pravo veta iz "vitalnih i navedenih razloga nacionalne politike", odnosno kada se odluka donosi kvalifikovanom većinom.

Starović: "Članstvo u EU strateški cilj Srbije, građani će konačnu odluku doneti na referendumu"

Kako navodi portal, pismo bi trebalo da bude razmotreno ove nedelje na neformalnim sastancima ministara odbrane i spoljnih poslova u Irskoj.

U tim razgovorima će se takođe istražiti mogućnosti reforme Evropske službe za spoljne poslove, diplomatskog ogranka EU na čelu s visokom predstavnicom Kalasom, a prema francusko-nemačkom pismu u koje je Politiko imao uvid, opcije za reformu EEAS uključuju imenovanje Kalas za izvršnog potpredsednika Evropske komisije sa "de fakto" nadzorom nad jedinicama za spoljnu politiku u vezi sa trgovinom, razvojnom pomoći i odbranom, kao i uključivanje većeg dela osoblja EEAS-a unutar Komisije u novo odeljenje za spoljne odnose.

Osoblje fokusirano na bezbednosnu i odbrambenu politiku ostalo bi u EEAS-u, a jedna trećina osoblja koje čine diplomate upućene iz država EU bio bi zadržan u ovoj novoj jedinici. 

"Štedljiva šestorka" protiv budžeta od 2.000 milijardi evra: Traže od EU drastično kresanje troškova

Evropa pred izazovnom zimom: Zalihe gasa pale na najniži nivo od 2013. godine