Nove članice u EU do 2030. godine? Marta Kos najavljuje proširenje za dve ili tri države

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je danas da bi Evropska unija do 2030. godine mogla da dobije dve ili tri nove članice, kao i da je za sam proces bitno da nove članice ne oslabe već ojačaju Uniju.

Ona je na sednici Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (Afet), na kojoj je predstavila Komunikaciju o pripremi za širu Uniju, koji je u utorak usvojila EK, rekla da se EK u dokumentu nije bavila konkretnim zemljama i bilateralnim sporovima, već uopšteno o pristupanju.

Koliko je EU spremna za proširenje? Usvojeno novih pet koraka za pristup Uniji

Brisel priprema nova pravila proširenja: UNA istražuje - šta Srbija može da dobije i pod kojim uslovima?

"Svesni smo različitih područja i aspekata", rekla je Kos odgovarajući na pitanja članova odbora.

Članove Afeta najviše je zanimalo predloženo glasanje kvalifikovanom većinom i ograničavanje prava veta u određenim oblastima, poput donošenja sankcija, ali i kako će pristupanje Ukrajine uticati na Uniju, budući da je ta zemlja još uvek u ratu.

Mihael Galer iz Evropske narodne stranke (EPP) ocenio je da je dokument ambiciozan i dodao da se posebno slaže oko glasanja kvalifikovanom većinom kako ne bi došlo do blokada, ali se zapitao da li zemlje članice žele to da prihvate.

Čaba Dometor iz grupe patriote za Evropu rekao je da smatra da su potrebni jasni propisi i koje su posledice pristupanja zemlje u ratu Evropskoj uniji. Dan Barna iz grupe Obnovimo Evropu ocenio je da dokument šalje poruku zemljama kandidatima, dok je Tomas Vajc iz grupe Zeleni upitao kako EK namerava da proverava sprovođenje uslova uz ocenu da akcenat ne bi trebalo da bude na spoljnoj politici.

Željana Zovko iz EPP rekla je da bi pažljivo trebalo da se pripazi na Zapadni Balkan, a posebno na Bosnu iz Hercegovinu, kao i da je zabrinjavajuće što je ta zemlja izostavljena iz planova EK i da je neophodno da se otvore pregovori sa njom.

Srbija nije u novom planu EU: Šta znači "postepena integracija" i šta čeka Beograd?

Matjaž Nemec iz grupe Progresivnog saveza socijalista i demokrata upitao je Kos kako gleda na ulogu EK na sprečavanje bilateralnih odnosa kao prepreka, dok je Tonino Picula iz iste grupe rekao da je bitno da nove zemlje članice uđu u Uniju usklađene sa spoljnom politikom i vladavinom prava.

Kos je na kraju rasprave rekla da računa na debatu o predstavljenom dokumentu i rekla da je procena EK da je proširenje moguće, ali da postoje stvari koje moraju da se promene da EU bude jača. 

"Otvoreni smo za vaše ideje. Ovde se ne radi samo o proširenju već i pripremama. Postoji veza između vladavine prava i sredstava. Geopolitika i proširenje su povezani, kao i zasluge. Geopolitika nam govori zašto je proširenje važno. Vodimo računa i o proračunskim implikacijama. imamo mogućnost za proširenje. Do 2030. godine mogli bismo da imamo dve, tri nove članice, Uspeh počiva na dobrovoljnoj osnovi. Ne tražimo ni od koga da postane članica, to je na zemljama kandidatima", rekla je ona.

Zaključila je i da je bitno da se građanima EU objasni šta i za Uniju znači proširenje u bezbednosnom smislu, odnosno da proširenje nosi veću bezbednost.

Kos je na kraju ponovila da će se o dokumentu raspravljati na samitu EU koji se održava u Briselu 15. i 16. oktobra.

Marta Kos poručila Ukrajini: Članstvo u EU 1. januara 2027. nije moguće, nema prečica ni popusta

Nekretnine u EU sve skuplje: Hrvatska u vrhu po rastu kirija