Upozorenje iz Brisela: Stotine hiljada radnih mesta mogle bi da nestanu širom EU

Evropska komisija upozorava da bi stotine hiljada radnih mesta širom Evropske unije mogle da budu ugrožene u narednim godinama usled visokih cena energije, industrijskog restruktuiranja i zelene tranzicije, pokazuju podaci iz paketa preporuka za države članice.

Prema dokumentima u koje je imao uvid Politiko, zvanični Brisel procenjuje da bi samo pritisak izazvan rastom cena energije tokom 2026. godine mogao da dovede u pitanje čak 560.000 radnih mesta. 

EU odobrila važan korak: Stiže "roming kao kod kuće" za Zapadni Balkan

Evropska unija priprema poresku reformu: Žele da uštede sedam milijardi evra godišnje

Sektori koji su najviše na udaru su građevinarstvo, metalska industrija, hemijska industrija i transport.

Istovremeno, Evropska komisija upozorava da je evropska automobilska industrija suočena sa dubokim promenama zbog prelaska sa motora sa unutrašnjim sagorevanjem na električna vozila i rastuće konkurencije iz Kine, a u ovom sektoru ugroženo oko 600.000 radnih mesta.

Pritisak se oseća i u drugim strateškim granama industrije. 

U sektoru proizvodnje baterija riziku je izloženo oko 85.000 radnih mesta, dok se u evropskoj solarnoj industriji procenjuje da je ugroženo gotovo 59.000 poslova.

Kako navodi EK, dodatnih 4.500 radnih mesta moglo bi da bude pogođeno merama dekarbonizacije u industriji čelika.

Da li se gubi devizna penzija ako se zaposlite u Srbiji? PIO upozorava na važnu obavezu

Komisija je istovremeno pogoršala prognoze za tržište rada. Dok je prošle jeseni očekivala stopu nezaposlenosti od 5,9 odsto u 2026. i 5,8 odsto u 2027. godini, sada procenjuje da će nezaposlenost iznositi šest odsto u obe godine.

Brisel upozorava i na rast fiskalnih pritisaka, pošto očekuje se da će zbirni budžetski deficit država članica Evropske unije porasti sa 3,1 odsto BDP-a u 2025. na 3,5 odsto u 2026. i 3,6 odsto u 2027. godini.

Izvršna potpredsednica Evropske komisije za veštine, zapošljavanje i socijalna prava Roksana Minzatu ocenila je da evropska konkurentnost ne može da se gradi samo na tehnologiji, kapitalu i regulativi.

"Evropska konkurentnost biće izgrađena kroz ljude, njihove veštine i prilike koje im stvaramo da u potpunosti doprinesu našim ekonomijama i društvima", rekla je Mînzatu.

Zbog toga će Evropska komisija prvi put u okviru Evropskog semestra posebno ocenjivati da li države članice dovoljno ulažu u obrazovanje, stručno osposobljavanje, prekvalifikacije i razvoj STEM znanja potrebnih za industrijsku transformaciju.

Prema podacima Komisije, problem nedostatka kvalifikovane radne snage postaje sve izraženiji. 

Zašto su Evropljani počeli da štede: Ko najviše pazi, a ko troši više nego što zaradi?

Tokom 2023. godine čak 68 odsto preduzeća srednje veličine prijavilo je manjak odgovarajućih veština među zaposlenima, dok je godinu dana kasnije 77 odsto kompanija navelo da nedostatak radnika i kvalifikacija predstavlja prepreku za nova ulaganja.

Istovremeno, svaki peti radnik u EU zaposlen je u slabo plaćenim sektorima sa niskim rastom produktivnosti, dok se jedan od dvanaest zaposlenih suočava sa rizikom od siromaštva uprkos tome što ima posao.

Evropska komisija ocenjuje da će sposobnost Evrope da zadrži konkurentnost u narednim godinama u velikoj meri zavisiti od ulaganja u ljudski kapital, obrazovanje i prilagođavanje radne snage tehnološkim i industrijskim promenama.

Usvojen Piculin izveštaj u Evropskom parlamentu: Oštre kritike na račun Srbije

Macut: Srbija do kraja godine želi da ispuni sve obaveze iz reformske agende za EU