Da li su Tadić i Šešelj zauvek otišli u istoriju: Šta kažu brojevi i logika nakon poslednjih izbora?

Od 2012. godine do danas sastav srpskog parlamenta krojile su nove vladajuće koalicije, turbulencije u opozicionim redovima, apsolutna vlast Srpske napredne stranke i bojkot od strane opozicije.

Te 2012. godine SNS je osvojila najviše glasova, odnosno 73 mandata, dok je Demokratska stranka značajno izgubila podršku.

Koalicija predvođena LDP-om ušla je u parlament, a radikali prvi put od osnivanja nisu prešli cenzus.

Od 2014. SNS preuzima apsolutnu vlast u parlamentu. Te godine osvajaju čak 158 mandata, dok su socijalisti stabilno čuvali svoja 44 poslanička mesta. Od tada s godinama smanjuju broj mandata, do sadašnjih, kako izgleda, 13 poslanika.

"Činjenica da neće odlučivati ni u kom segmentu vlasti, njihova platforma je uvek bila da budu dovoljno jaki da su onaj tas koji prevagne ka nekoj strani, na kraju krajava, kako drugačije posmatrati taktiku Ivica Dačić - premijer", upitao je Dejan Miletić, direktor Centra za proučavanje globalizacije.

"Promenili smo lice Srbije": Vučić sumirao rezultate i razlog izborne pobede

Godine 2016, iako sa 27 mandata manje, naprednjaci i dalje imaju većinu. SPS beleži pad, a u poslaničke klupe se vraća Šešelj. Cenzus tada prelaze i stranke DJB, DS, LDP SA SDS-OM, a u parlament prvi put ulaze DVERI sa Milošem Jovanovićem ispred DSS-a.

Pralament je bio bez opozicije 2020. godine, nakon što su bojkotovali izbore.

Naprednjaci osvajaju tri četvrtine poslaničkih mesta, što je u tom trenutku bila jedna od najubedljivijih parlamentarnih većina u Evropi.

Godinu dana kasnije iz demokratske stranke srbije rađa se NADA, koja ulazi u parlament 2022. i osvaja 15 mandata. Pored vladajuće koalicije, 38 mandata uzeli su Ujednjeni, a koalicija MORAMO 13. Dveri i Zavetnici te godine imaju po 10 mandata, dok danas u zbiru ne prelaze cenzus.

Analitičari dali ocenu izbora: U republici sve izvesno, u Beogradu nema ni pobednika ni poraženih

"Očigledno ta taktika napadanja konstruktivnosti Srbije u pregovorima, nije bila dobra i to se pokazalo izbornim rezultatima. Gledajući unazad nameće se pitanje da li su Boris Tadić i Vojislav Šešelj sa ovim izborima zauvek otišli u istoriju", reči su pravnika Milana Antonijevića.

"Koliko poraza mora da doživi da se mane te dnevne poltike, on je bio predsednik i trebalo bi sa distance i demokratskim rečnikom da se meša u realnost Srbije - preživeće i Šešelj, ali demokrate teško", kaže Miletić.

Jedanaest godina kasnije - naprednjacima se vratila apsolutna većina, a takozvana "proevropska opozicija" prvi put zauzeće, po procenama, 65 poslaničkih mesta u republičkom parlamentu.