Ostavka Vučića promenila izbornu trku: Da li je odnos snaga ostao isti?

Ostavka Aleksandra Vučića na mesto predsednika Srbije i njegov zvanični ulazak u izbornu trku kao kandidata za premijera doveli su do nove preraspodele političkih snaga u zemlji.

 Odvajanje funkcije predsednika države od stranačke kampanje otvorilo je pitanje kako će izgledati nastavak izborne utakmice.

Izbori za nacionalne savete 8. novembra: Ko ima pravo glasa i čemu služi poseban birački spisak

Predsednik Saveta REM-a: "Neće se proširivati monitoring izborne kampanje, nema većine za odluku"

"U v.d. smo stanju, ali moć ostaje na istom mestu“

Politički analitičar Vladimir Dobrosavljević ocenjuje da ostavka predsednika neće značajnije uticati na stvarne centre političkog uticaja u Srbiji.

"Neke stvari se podrazumevaju. Podrazumeva se da se, u principu, neće mnogo toga promeniti, sem što će predsednica Skupštine preuzeti funkciju vršioca dužnosti predsednika države. U v.d stanju smo. Neće se ništa promeniti u raspodeli moći jer se zna gde je ona koncentrisana. Jedino što će se desiti jeste da će dosadašnji prvi čovek vlasti moći bez opterećenja i prigovora o funkcionerskoj kampanji da vodi izborne aktivnosti“, ističe Dobrosavljević za Euronews Srbija.

Komentarišući poruke i poteze povučene u poslednjim satima predsedničkog mandata, uključujući i odluku o aboliciji 49 osoba, Dobrosavljević to vidi kao standardni mehanizam političke komunikacije.

"S jedne strane se govori o tome šta je sve urađeno u odnosu na 2012. godinu, s druge se motiviše biračko telo pričom o ugroženosti od spoljnih i unutrašnjih neprijatelja, a na kraju se pokazuje vladarsko milosrđe prema onima koji su nešto uradili“, navodi Dobrosavljević.

Terenski rad i smirivanje tenzija

Sa druge strane, Nebojša Oberknežev iz Centra za društvenu stabilnost naglašava da se situacija u narodu značajno promenila u odnosu na prethodne mesece i da terenski podaci pokazuju drugačije raspoloženje građana.

"Meni više govori sam teren nego društvene mreže ili snimci. Ogromna je razlika u odnosu na pre dva ili četiri meseca. Ranije ste kod ljudi koji su protiv vlasti imali određenu agresiju, dok je sada nema. Radilo se na pronalaženju društvenog konsenzusa za smirivanje tenzija, i narod je shvatio da retorika 'jedni protiv drugih' više ne pije vodu“, objašnjava Oberknežev.

On se osvrnuo i na političke protivnike i sastav opozicionih lista, ocenjujući da im nedostaje jasna struktura i liderstvo.

"Prvi put se dešava da nemate konkretan politički subjekt koji ima političkog lidera ili predstavnika koji može da razgovara. Kada imate situaciju da neko odbije duel na televiziji ili traži unapred pitanja, to pokazuje politički amaterizam. Takođe, poruke poput onih gde se pomilovanima poručuje 'mi vama milost nećemo dati' šalju veoma lošu poruku društvu. Ako želimo da spuštamo tenzije, moramo komunicirati i razgovarati“, naglašava Oberknežev.

Taktika i narativi: Kako se pridobijaju glasači?

Učestale rasprave u javnosti o političkim debatama i javnim nastupima kandidata pokazale su da borba za birače zavisi od utiska i emocija jednako koliko i od činjenica.

Govoreći o političkim sučeljavanjima, Dobrosavljević ističe da u kampanjama ključnu ulogu igra naratizacija, a ne samo statistički podaci.

Vučić o izbornoj noći: "Dobili smo informacije da će spolja pokušati da izazovu nemire"

"U političkim kampanjama, ma koliko to zvučalo pragmatično ili cinično, mnogo je manje važno koliko je neka stvar faktički istinita od toga kakav ste utisak ostavili i kako će na to reagovati vaši birači. Poruka vlasti je: 'Sa nama vam je sigurno, ne ulazite u rizike', što odgovara strukturi njihovog biračkog tela. S druge strane, opozicija pokušava da iskoristi nezadovoljstvo načinom na koji vlast funkcioniše. Nisu bitni nominalni brojevi, bitni su trendovi i narativ koji želite da pošaljete“, zaključuje Dobrosavljević.

S druge strane, Oberknežev smatra da se ne mogu zanemariti konkretni rezultati i činjenice kada se govori o napretku društva.

"Kada vam činjenice i argumenti ne odgovaraju, pa preko njih prelazite uz izgovor 'niste to iskreno uradili', to nema smisla. Ako su činjenice na stolu, poput zapošljavanja mladih naučnika ili ulaganja u obrazovanje, one se moraju uvažiti. Odgovornost svih aktera je da pred birače izađu sa jasnim stavovima i konkretnim rešenjima, a ne sa izbegavanjem dijaloga“, poručuje Oberknežev.

Ko će se naći na glasačkom listiću 25. oktobra? RIK do sada proglasio 13 izbornih lista, rok za podnošenje 4. oktobar

Vučić nakon predaje dužnosti: "Od danas ću mnogo vremena provoditi sa građanima, vreme je za borbu"