Tiha predizborna kampanja: UNA pita - koliko bi to moglo da se odrazi na izlaznost birača?

U ponoć počinje izborna tišina pred lokalne izbore u Srbiji. Neuobičanjeno tiha, međutim, bila je i sama kampanja, posebno jer su pre raspisivanja i vlast i opozicija o njima govorili da su "veoma važni", pa i "presudni". 

Zašto su se stranke manje oglašavale i koliko bi to moglo da se odrazi na izlaznost?

Šta se ne sme tokom izborne tišine: Strogi propisi, ali ipak postoji jedna stvar koja se ne sankcioniše

Mnogo buke oko izbornih uslova, ODIR-ovih preporuka i datuma održavanja, da bi potom skoro sve utihnulo. Jedan od razloga za to mogla bi biti odluka dela opozicije da bojkotuje izbore u Beogradu.

"Posebno je kampanja bila tiha u njenom početnom delu, kada se činilo da izbori uopšte i nisu ubrzo tj. 2. juna. Kampanja se zahuktala u poslednje dve nedelje, ali svakako da osim SNS i stranaka koje su sa njom u koaliciji, ostale političke opcije nisu imale tako intenzivnu kampanju", ističe Slađana Komatina iz CESID-a.

Najsličnija ovoj, kaže Komatina, bila je kampanja 2020, kada su izbori organizovani u kovid uslovima, pa nije bilo masovnih okupljanja, a i tada većina opozicije nije izašla na izbore.

Bojkot bi mogao da se odrazi na manju izlaznost birača, ali to nije jedini razlog za neizlazak.

"Ovo su već treći izbori lokalni u tri godine. Svakako da su građani već malo zasićeni i izborima i izbornim uslovima, što takođe može da utiče na to da će izlaznost biti nešto niža nego što očekujemo", kaže Komatina. 

Zvanična izborna tišina traje do zatvaranja biračkih mesta, odnosno do 2. juna u 20 sati. To je period tokom kog je u medijima i na javnim skupovima zabranjeno da se javno predstavljaju kandidati na izborima i njihovi izborni programi, kao i da se birači pozivaju da glasaju. 

Nije dozvoljeno ni da se objavljuju procene rezultata izbora. Takva pravila, međutim, nisu zakonom uređena na društvenim mrežama, niti njihovo kršenje podleže sankcijama. 

GIK u Beogradu imenovala predsednike i članove biračkih odbora