Još traje identifikacija posmrtnih ostataka stradalih tokom "Oluje": Pozivaju se porodice žrtava da daju uzorak krvi

Predsednik Dokumentaciono-informativnog centra Veritas Savo Štrbac pozvao je danas porodice i srodnike nestalih lica da nadležnim instituciјаma, poput Crvenog krsta, podnesu zahteve za traženje i prilože uzorke krvi neophodne za DNK identifikaciju posmrtnih ostataka stradalih tokom i nakon vojne akcije "Oluja".

Prošlo je više od 30 godina od vojne akcije "Oluja", a Štrbac je sublimirajući šta je urađeno za sve ove godine, od sudbine nestalih do procesuiranja odgovornih za zločine nad civilima, o mogućnosti iskrenog pomirenja, rekao da je mogle više da se uradi i da je na nekim slučajevima situacija pogoršana. 

Dodik pozvao sve Srbe da 4. avgusta dođu u Mrkonjić Grad na Dan sećanja

U Beogradu izložba "Iza svake izbegličke priče stoji čovek" povodom Svetskog dana izbeglica

Kada se govori o nestalima, Štrbac je rekao da je to uvek bolna tačka. 

"Mi imamo trenutno na ovom području, nekada zajedničke države, ono što je bilo obuhvaćeno ratom, to je Hrvatska, BiH, Kosovo, nešto malo i Slovenija, više od 10.000 nestalih. Ali isto tako imamo više od 4.000 ekshumiranih posmrtnih ostataka koji nisu identifikovani. Ako ih identifikujemo, mi drastično smanjujemo broj nestalih, a sve te identifikacije danas idu po DNK analizi od živih rođaka", rekao je on.

Govoreći o tome zašto i dalje imamo toliko neidentifikovanih, Štrbac je rekao da su se nakon Bljeska i Oluje ljudi razišli svuda po svetu, brinuli su da prežive. 

"Trebalo je da ta deca i cele porodice prežive. Onda više nisu imali vremena da misle o onima kojih nema. Neki su prijavili one koji su ranijih godina nestali, dok je postojala Republika Srpska Krajina, koja je, recimo, imala sve svoje organe, Crveni krst, pa su oni njima prijavljivali. Međutim, u nepriznatoj državi, bili su nepriznati i njeni organi. Tako da, ljudi koji su prijavili '91, '92, '93. godine, ili '94, moraju ponovo da prijavljuju nestale iz ratova", objasnio je Štrbac.

On je još jednom pozvao sve ljude sa ovih prostora koji su u ratu nekoga izgubili, a još nisu dobili posmrtne ostatke, da provere dve stvari- da li su prijavili tamo gde treba, otvorili zahteve za traženje i da li su dali krv kako bi se uradile analize za proveru DNK.

Štrbac je rekao da ukoliko nisu podneli zahtev da to mogu da urade preko Međunarodnog komiteta Crvenog Krsta, preko nacionalnih ogranaka Crvenog Krsta ili organizacije Crvenog polumeseca u mestima gde žive i tu će dobiti sve informacije.

Neverovatna priča porodice Radanović: Keruša Dena je nakon 139 dana lutanja našla put do svojih vlasnika

"To je jedan kratak postupak, popuni se formular, i da daju krv ako nisu dali. Ako jesu, da provere da li ima dovoljno tih referentnih uzoraka, jer se može desiti da nema, pa onda se mora ponoviti sa istim članovima, ili proširiti taj krug članova porodice, ako nema odmah iz najužih, širi se krug", rekao je on i dodao da je dalji proces na međunarodnim i državnim organima da se bave problemom. 

Štrbac se osvnuo i na presudu Županijskog suda u Splitu, kojom je osam vojnih i policijskih oficira JNA, među kojima je i general Borislav Đukić, pre dva dana osuđeno na ukupno 94 godina zatvora zbog navodno počinjenih ratnih zločina od 1991. do 1995. godine, i to protumačio kao pravosudni trofej koji se poklanja  hrvatskom narodu za proslavu Oluje, kako bi se održao hrvatski narativ da su Srbi loši i zli, a oni dobri. 

Odgovarajući na pitanje da li će mlađe generacije imati prilike da se upoznaju sa činjenicama o stradanjima ili će i dalje biti izložene samo jednostranim interpretacijama prošlost, kao i da li može doći do pomirenja, rekao je da do toga može doći kad budemo imali isti udžbenik na ovim prostorima.

"I Hrvati, i Srbi, i Bošnjaci, kada na isti način budemo tretirali ove događaje iz 90-ih, naravno, i one iz ranijih vremena, onda će doći do istinskog pomirenja. Ja ne vidim svetlo na kraju tunela, ali moramo težiti ka tome. Za sada smo sukobljeni, svaka strana u svoje rovove, držimo se svojih narativa i ne odstupamo", ocenio je Štrbac. 

Đukić: Hrvatska usporava proces ekshumacije i identifikacije žrtava 'Oluje'

Vojno-policijska akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije, kao i jedinica HVO-a na području Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije. Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla zastavu Hrvatske, dok su kolone izbeglica preko srpskih teritorija u BiH krenule ka Srbiji.

Prema podacima "Veritasa", tokom "Oluje" iz domova je proterano više od 220.000 krajiških Srba, poginulo je i nestalo 1.943 ljudi, a prema nekim drugim izvorima taj broj je do 250.000.

Međunarodni sud pravde je u presudi iz februara 2015. godine "Oluju" okvalifikovao kao etničko čišćenje, ali ne i kao genocid iako svetski eksperti za tu oblast tvrde da je ta operacija imala sve karakteristike genocida.

Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe u hrvatsko-muslimanskom pogromu nad Srbima iz Republike Srpske Krajine i Republike Srpske 1995. godine, biće obeležen u Mrkonjić Gradu u utorak, 4. avgusta.

Film 'Oluja' – priča o malom čoveku koji u ratu uvek strada, a koga niko ne spominje

Obraćanje Vučiča i Dodika nakon potpisivanja Sporazuma: Sledeći sastanak u oktobru