Kome smeta Dejton i šta bi donela njegova revizija? Analitičari za UNU upozoravaju na opasne posledice

Navršava se 30 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma kojim je okončen građanski rat u Bosni i Hercegovini. Na osnovu sporazuma, do kojeg nije bilo lako doći, Bosna i Hercegovina postala je država dva entiteta i tri naroda. Iako je ugasio plamen rata, Dejton nije ugasio političke sukobe koji tinjaju i danas. Stoga je jedno od glavnih pitanja: kome smeta Dejton i šta bi se desilo ukoliko bi ideje o njegovoj reviziji bile realizovane?

Mir se čuva poštovanjem Dejtona, a ne diktaturom i političkim nasiljem, rekao je demokratski izabrani predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. On je istakao da deo međunarodne zajednice i političko Sarajevo pokušavaju da umanje, preglasaju i, u krajnjem, ukinu prava Republike Srpske. Te, kako je naveo, političke avanture, udar su na mir garantovan Dejtonskim sporazumom.

Cvijanović: Obeležavanjem 30 godina od Dejtonskog sporazuma Srpska slavi mir, a Federacija BiH početak rata

Dodik: Mir se čuva poštovanjem Dejtona, a ne diktaturom i političkim nasiljem

"Republika Srpska je u Dejtonu dobila međunarodno priznanje, potvrdu svog postojanja i institucionalnu snagu. Ona je nastala pre rata i pre Dejtona, u miru, 9. januara 1992. godine, odbranila se u ratu, a sporazumom je dobila svoje čvrsto mesto u međunarodnom pravnom poretku. Zato je svako slabljenje izvornog Dejtona direktno kršenje međunarodnog prava i otvoren atak na njeno postojanje i opstanak srpskog naroda na ovim prostorima", poručio je Milorad Dodik.

Visoki predstavnik za BiH Kristijan Šmit ističe da se Dejtonski sporazum pokazao kao temelj za mirnu i zajedničku budućnost, dok kolumnista Politike Aleksandar Apostolovski u pokušajima lektorisanja Dejtonskog sporazuma, ili čak njegovog rušenja vidi bure baruta - ne samo u Bosni, nego i u celom regionu.

"Kada se govori o Dejtonskom sporazumu, često se zaboravlja da je on doneo mir u Bosni i Hercegovini, a onda je lektorisan. Velike sile koje su učestvovale u njegovom stvaranju, želele su da se okonča krvavi rat, a onda je tokom vremena on počeo da biva menjan, tako da imamo vrlo jednostavnu formulu. Izvorni Dejtonski sporazum čuva mir u Bosni, a samim tim u regionu", navodi Apostolovski za UNU.

Upravo taj mir, kaže diplomata i nekadašnji ambasador pri Ujedinjenim nacijama Branko Branković, mora da bude imperativ za sva tri konstitutivna naroda.

"Istorija je tokom ovih 30 godina pokazala da to mnogo sporo ide. Mnogo brži i lakši je bi dogovor u Dejtonu, nego što je ta stopostotna primena Dejtona. Problem su oni koji ga sprovode, ili ne sprovode. Mora da postoji ne samo dobra volja, nego i rešenost onih koji su, nažalost, toliko vremena ratovali i pretrpeli, da kažu - dosta je bilo toga. Izetbegović mlađi ne miruje mnogo kada je to u pitanju i pokušava da nekako nagovori Hrvate da se drugačije okrenu od Dejtona ne bi li amandirali i promenili nešto u samom Dejtonu koji bi Bosnu pretvorio u unitarnu državu", ističe Branković za UNU.

U tom pokušaju, zaključuje Branković, Izetbegović nije bio usamljen jer mu je naruku išla agenda, kako je rekao, turiste Kristijana Šmita koji, prema njegovim rečima, nema ovlašćenja Saveta bezbednosti za obavljanje dužnosti visokog predstavnika u BiH. 

Zbog toga će, ističe Branković, pokušaji unitarizacije BiH biti osuđeni na neuspeh, a opstanak Dejtona biće - garant mira, kao i prethodnih 30 godina.

Karan: Banjaluka ne prihvata nametanja, već bira slobodu

Dodik: Dejtonski sporazum je srušen u cilju unitarizacije BiH