Godišnjica rođenja Ernesta Hemingveja: Rodna kuća u Čikagu čuva sećanje na velikog pisca

U rodnoj kući čuvenog američkog pisca Ernesta Hemnigveja, u čikaškom predgrađu Ouk Park, obeležava se 125 godina od rođenja nobelovca čije se knjige čitaju širom sveta već 101 godinu, a posetom tom muzeju menja se percepcija pisca svetskog glasa, koga ljudi povezuju sa morem, iako je rođen u Čikagu.

Povodom godišnjice rođenja velikog pisca u Out parku, kao i u Ki Vestu, gde je živeo jedno vreme, organizovani su Hemingvejevi dani. 

Preminuo pisac Ismail Kadare: Njegovi romani prevedeni su na više od 45 svetskih jezika

Kurator muzeja u Ouk Parku, Karla Majer kaže za Tanjug da rodna kuća Hemingveja i jeste idealno mesto za početak istraživanja korena života i rada pisca koji je pored Nobelove dobio i Pulicerovu nagradu.

Majer navodi da muzej posećuju poštovaoci Hemingvejevog dela skoro iz celog sveta, među kojima ima i onih iz Srbije. Prema njenim rečima, u srcima ljudi iz Latinske Amerike posebno mesto zauzima knjiga "Starac i more".

Rodna kuća Ernesta Hemingveja je, kako Majer navodi, mesto gde se ljubitelji Hemigvejevog dela upoznaju i sa plejadom ličnosti koje su oblikovale život i delo ovog pisca čije su knjige, od one prve objavljene 1923. godine, osvojile srca miliona, ali ne i njegovih roditelja.

Ernest Hemingvej rođen je 21. jula 1899. godine u Ouk Parku koji se tada zvao Sisero Taunšip. Njegov otac Edvard Hemingvej bio je akušer, a porodio je i svojih šestoro dece. Par je prvo dobio Marselin, a 18 meseci kasnije i Ernesta.

"Radost dolaska prvenca proslavio je duvajući u hornu sa trema", kaže Majer i podseća da se drugi put zvuk horne začuo 100 godina kasnije, kada su se trojica Ernestovih sinova Džon, Patrik i Gregori okupili u upravo rekonstruisanoj kući, na godišnjicu piščevog rođenja.

Majer ukazuje da je to bilo viktorijansko doba, kada su mogućnosti za zabavu bile manje i da su imali sreće oni koji su u porodici imali dobre pripovedače, a Hemingvejevi su imali nekoliko.

Ona navodi da su očevi Ernestovih roditelja bili u građanskom ratu i da je njegov deda unucima voleo da priča priče iz rata, podstičući ih da i sami smišljaju svoje. 

"Jedan unuk - Ernest posebno se isticao u pričanju priča i deda Hol je rekao ćerki Grejs - taj mali ima bujnu maštu i ako je iskoristi pravilno imaće svoje mesto u svetu", priča Majer i dodaje da su se dedine reči pokazale kao proročanstvo.

Majer podseća da su Prvi svetski i Španski građanski rat tema Hemingvejevih dela, uključujući "Zbogom oružje" i "Za kim zvono zvoni". Deca su, dodaje, obožavala da slušaju i deda ujaka koji je kući dolazio sa pričama o putovanjima i poklonima iz mesta koje je posetio, a pričao je i o svom dedi pomorskom kapetanu.  

"Iako Hemingveja često povezujemo sa morem, on je ipak dečak iz Čikaga. Nema sumnje da su mu priče dede ujaka podstakle interesovanje za more", kaže Majer. 

Ona podseća da je Ernest detinjstvo provodio na jezeru i da je odatle vukao inspiraciju kada je počeo da piše, posebno za lik Nika Adamsa koji se pominje u dvadesetak kratkih priča. Počeo je da piše sa 17 godina u redakciji novina u Kanzas Sitiju.

Majer dodaje da je Hemingvejeva navodna izjava da Oak Park "ima široke travnjake i uske umove" navela neke stručnjake da odbace uticaj ranog života na njegovo pisanje, ali da, kada se neko jednom upozna sa bogatom plejadom likova iz sveta umetnosti, nauke, književosti i muzike koji su ga okruživali u detinjstvu, jasno mu je da su svi pomogli Hemingveju da razvije sopstvene jedinstvene talente.

Učešće u ratu je promenilo tok njegovog života na način koji njegovi roditelji nisu očekivali. U maju 1918. godine otplovio je u Evropu da vozi kola hitne pomoći za Crveni krst u Italiji, a dobrovoljno se prijavio da deli čokoladu i cigarete italijanskim trupama na liniji fronta. Bio je prvi ranjeni Amerikanac u Prvom svetskom ratu. 

Prvi dokaz o sukobu sa roditeljima usledio je 1919., nakon povratka iz rata i tada je kod kuće ostao kratko. Majer priča da je Hemingvej 1923. objavio prvu knjigu "U naše vreme", a da su njegovi roditelji bili užasnuti psovkama i opisima nemoralnog života i seksa, pa je njegov otac na kraju spakovao sve primerke i poslao ih izdavaču rekavši da "to đubre ne želi u svom domu". Roditelji su mu pisali, izražavali duboku razočaranost i podsticali ga da piše o plemenitijim likovima. Pošto nisu mogli da ga promene, prihvatili su njegov rad, ali ga nikada nisu odobrili, navodi Majer. 

Ernest Hemigvej se u Ouk Park vratio još samo kada mu se otac ubio 1928. godine. Ernest je okrivio Grejs za samoubistvo oca i njihov odnos se nikada nije oporavio. 

Hemingvej je 1922. godine počeo da piše za Toronto star, a 1926. je objavio "Sunce se ponovo rađa". Izdavača nije menjao ceo život, a prvo izdanje knjige "Starac i more" objavljeno je 1952. godine u 50.000 primeraka. Godinu dana kasnije preživeo je avionsku nesreću.

Napetost između Ernesta i roditelja bila je velika i zbog njegovih čestih razvoda i života koji je vodio. Ženio se četiri puta. Sa Hadli Ričardson je živeo u Parizu i sa njom dobio sina Džeka. Sa Poline Pfajfer je živeo u Ki Vestu, a imali su sinove Patrika i Gregorija. Potom se oženio se Martom Gelhorn i živeo na Kubi, a Marta je bila jedina koja ga je napustila. Zatim se oženio sa Meri Velš i odselio u Ajdaho, gde je 1961. u foajeu kuće sam sebi oduzeo život. 

Sahranjen je u Sunčanoj dolini.