Izložba "Dositejev dolazak u Beograd" otvorena je danas u Muzeju Vuka i Dositeja

Izložba "Dositejev dolazak u Beograd" i promocija knjige "Dositej Obradović (1739/1742 - 1811)" održani su danas u Muzeju Vuka i Dositeja u Beogradu.

Nova postavka koja će trajati do 18. februara, posvećena je poslednjoj životnoj etapi velikana srpske kulture Dositeja Obradovića. 

Otvaranju izložbe prethodila je promocija spomenute knjige - publikacije "Dositej Obradović (1739/1742 - 1811)" autorke Eliane Gavrilović, u izdanju Narodnog muzeja Srbije.

Izložbu je otvorila Ljiljana Čubrić, muzejska savetnica u penziji, koja je govorila i o knjizi.

Ona je prema predanju istorije, rekla kako se Dositej Obradović bavio isključivo pisanjem pre dolaska u Beograd.

Onda je na poziv Karađorđa došao u srpsku prestonicu i svoje ogromno nepregledno znanje je prenosio ustanicima.

Takodje, podučavao je druge, i od tog novca koji je zaradio, mogao je dalje i sam da uči, da ulaže u svoje obrazovanje.

Dositej Obradović (Čakovo, 1739 – Beograd, 1811) bio je srpski filozof, pisac i prosvetitelj. Smatra se jednim od najvažnijih predstavnika srpskog i južnoslovesnkog prosvetiteljstva. Pravo ime po rodjenju mu je bilo Dimitrije Obradović, a bio je osnivač i profesor Velike škole, kako se govorilo, preteče Beogradskog univerziteta.  

Ipak, kako je otkrila Ljiljana Čubrić na otvaranju izložbe, sasvim pogrešno se tumači da je kasnije tu nastao Univerzitet u Beogradu, jer "od te škole nije ostalo ništa, ona se skroz ugasila, dakle nije bio nastavak te škole".

Čubrić se na promociji knjige osvrnula na činjenicu da je publika željna ovakvih publikacija, da im veoma znači da mogu da detaljno pročitaju sve o znamenitim ličnostima kakav je bio Dositej Obradović.

"Nakon 37 godina koje sam provela radeći u Muzeju Vuka i Dositeja, znam šta znači ovakva knjiga posetiocima, i mogu samo da čestitam Eliani Gavrilović na izložbi i publikaciji. Knjiga predstavlja zaista veliku dragocenost, oduševljena sam trudom koji je uložen u ovakvo delo. Posle ovakve knjige ne morate ništa više ni da čitate o Dositeju", istakla je Čubrić i dodala da je Obradović bio naš najveći prosvetitelj u redu sa Svetim Savom i Vukom Stefanovićem Karadžićem.

Dositejeva najpoznatija dela su “Pisma ljubeznom Haralampiju”, “Sovjeti zdravago razuma” i “Život i priključenija”, bio je autor svečane pesme „Vostani Serbije“. 

Čubrić je primetila da je Dositej Obradović pomalo zapostavljen kod nas, da se retko objavljuju dela o njemu, te da u ovaj muzej dolaze prevashodno učenici osnovnih i srednjih škola i studenti srodnih fakulteta.

Ona je podsetila da je Muzej Vuka i Dositeja otvoren davne 1949. godine, a da je pre toga postojala Vukova soba u Narodnom muzeju Srbije.

"Nisu sačuvane lične stvari Dositeja, jer je poznato da je on jako puno putovao, bude po tri meseca na jednom mestu i onda ide dalje. Nije se ženio, niti imao dece, nije zasnovao porodicu. Bio je zato najobrazovaniji Srbin svog doba koji je znanje pružio u službi svog naroda. Govorio je 11 stranih jezika. Narod nije znao da čita, tako da je Dositej imao puno posla. To nije bio srpski jezik koji danas poznajemo, a nije ni crkveno-slovenski književni. Osnovao je Veliku školu, podučavao je druge", objasnila je Ljiljana Čubrić.

Teoretičarka književnosti prof. dr Jasmina Ahmetagić je analizirala knjigu i primetila da je prijemčiva, komunikativna, pisana pristupačnim stilom i pruža ogroman doprinos za razumevanje života velikog prosvetitelja. 

Ahmetagić je uvidela da je potrebno za pisca knjige da ima percepciju i važne podatke o ličnosti o kojoj piše, kroz ovde konkretnu perspektivu običnog čoveka koji napušta udoban život u manastiru Hopovo na Fruškoj Gori gde je bio neko vreme kaludjer i dolazi u Beograd u nešto nepoznato.

"Autorka je dostigla doprinos autentičnosti u knjizi. Dositej je imao složen život, prekretnice, bio je savetodavac vlastima, vodio je jedan život praćen rizicima. Dositej je držao časove drugima i tako uzimao učenje od drugih. Imao je život sa smislom i svrhom. Dositej Obradović je na neki način bio heroj, pravi junak našeg doba, posebno za mlade koji uče o njemu u školama. Bio je veoma inspirativan i treba ga se uvek sećati", zaključila je Jasmina Ahmetagić.

Muzej Vuka i Dositeja koji je u sastavu Narodnog muzeja Srbije, po svojoj memorijalnoj koncepciji posvećen je prosvetitelju i prvom ministru prosvete Dositeju Obradoviću i reformatoru srpskog jezika, tvorcu srpskog književnog jezika Vuku Karadžiću.  

Autorka Eliana Gavrilović, istovremeno muzejska savetnica, kustos iz Muzeja Vuka i Dositeja, govorila je o procesu od ideje do realizacije projekta ove publikacije.

Dok je pisala knjigu posvećenu Dositeju Obradoviću, imala je pred sobom ciljnu grupu - učenike osnovne i srednje škole, ali i one mlade ljude, tek zaposlene, koji odlaze na svoj posao sa radnim vremenom od 9 do 17h. 

Gavrilović je napomenula da taj mladi čovek upravo može da sazna sve zanimljivostimu vezi našeg prosvetitelja, a da mu to ne oduzima mnogo vremena u knjizi koja sa sve slikama sadrži 100 strana.

Eliana Gavrilović je napomenula da je osnovna priča knjige njegov život, učenje i samo učenje, putovanja, znanja koje je prenosio, da je uvek bio putnik sa knjigom pod miškom, i upravo tako je predstavljen spomenik Dositeju Obradoviću u Studentskom parku, nadomak Muzeja Vuka i Dositeja.

Za sam kraj priče o publikaciji, Gavrilović je najavila da priprema knjigu o Vuku Stefanoviću Karadžiću, te je u planu i da se realizuje predstava o njemu, i podsetila da se u Muzeju već izvode komadi - monodrame "Dositej Dositeju" i "Moj otac Vuk Karadžić" iz vizure njegove ćerke Mine Karadžić.

Među izloženim delima izdvajaju se pisma koja je Dositej Obradović razmenjivao sa bliskim prijateljima tokom boravka u Zemunu i Beogradu. Sve stranice pisama su dostupne posetiocima  u elektronskoj formi, sa prepisom preuzetim iz "Sabranih dela Dositeja Obradovića" u šest knjiga, u izdanju Zadužbine Dositej Obradović. 

Na izložbi je predstavljena i arhivska građa vezana za obeležavanje 100 godina od Dositejeve smrti i postavljanje spomenika 1914. godine -- programi svečanosti otkrivanja spomenika, svečane predstave Srpskog kraljevskog narodnog pozorišta i pozivnice za banket Beogradske opštine. 
Izložba "Dositejev dolazak u Beograd" prikazuje i sledeća umetnička dela: slike - "Dositej bdi nad Beogradom" (1978) autora Zorana Pavlovića (monumentalni format, ulje na platnu), portrete Dositeja Obradovića slikara Novaka Radonića i Marina Tartalje (oba su u tehnici ulje na platnu, 19. vek), Anastasa Jovanovića (litograf, 1852).

Na izložbi su i slike - "Tekija" (1988, grafika) Luke Mladenovića (nacrtano prema skici tekije iz 1865, mesta gde je na kraju umro Dositej), "Dositejev licej" (1910, ulje na platnu) B. P. Backića, "Ivan Jugović" (litografija) nepoznatog autora.

Takodje, projekat prikazuje i dve biste Dositeja Obradovića od autora Marka Brežanina (poprsje, gips, 1940) i Rudolfa Valdeca (poprsje, bronza, 1911), kao i dve plakete reljefa u  bronzi sa njegovim likom od autora Mihajla Paunovića (2006) i Đorđa Jovanovića (1894).

Izložbom o Dositejevoj poslednjoj životnoj etapi i sveobuhvatnoj knjizi o njegovom životu, Muzej Vuka i Dositeja doprinosi sagledavanju značaja lika i dela Obradovića sa ciljem predstavljanja javnosti nepresušne riznice srpske kulturne baštine, a svakako se obraća ljubiteljima i poštovaocima njegovih životnih i književnih putovanja.