Otvorena izložba i instalacija "Mira, prvih 100 godina" posvećeni Miri Trailović

Multimedijalna izložba i instalacija "Pozorište – Lepota stvaranja novog: Mira, prvih 100 godina" otvorena je danas u prostoru kluba Bitef teatra u Beogradu, povodom važnog jubileja - 100 godina od rođenja Mire Trailović (1924-1989).

Autorke projekta - Jelena Stojanović, Vesna Bogunović, Jelena Bogavac na taj način su odali omaž čuvenoj pozorišnoj rediteljki, upravnici Ateljea 212, osnivačici Bitef teatra i Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala – BITEF.

Projekat je zamišljen kao prikaz fotografija na panoima i putem slajd šou emitovanja na velikom platnu uz audio zapise savremenika, prijatelja i bliskih saradnika Trailović.

Na taj način se javnost prisetila ljudi i događaja kojima su obeleženi i ukršteni njihovi životi sa Mirom Trailović.

Jedna od autorski projekta Jelena Stojanović na otvaranju izložbe je objasnila da su njih tri zajedno napravile mali presek o Trailović, jer većina prisutnih danas nije imala prilike da upozna veliku rediteljku i upravnicu.

"Uvek je svoj život poistovetila sa pozorištem, tako da smo se vodili tome u kreiranju izložbe, da se vidi koliko je bila posvećena teatru, te da o njoj najbolje govore upravo fotografije i njeni sagovornici u audio zapisima", naglasila je Jelena Stojanović.

Povod za postavku multimedijalne instalacije je jubilarnih 100 godina od rođenja Mire Trailović, osnivačice Bitef teatra, stroge i zahtevne umetnice, koja je donosila u karijeri samo vrhunske rezultate sa neverovatnom neumoljivom energijom, i to je očekivala uvek od svih drugih oko sebe.

U specifičnim okolnostima 60-ih godina, periodu hladnog rata, u vremenu političkog i kulturno-umetničkog otvaranja Jugoslavije, hrabro i vizionarski ona je gradila porodicu Atelje 212, BITEF, dovela je Teatar nacija u Beograd, osnovala Bitefovo pozorište, odnosno Bitef teatar u Beogradu 1989. godine.

Na njena dostignuća, autorke projekta želele su da podsete publiku kroz citate i fotografije, svedočanstva njenih savremenika, prijatelja, saradnika, velikih svetskih umetnika.

Upravnik Bitef teatra i direktor BITEF festivala Miloš Latinović je ocenio da Mira Trailović zapravo nije nikada izašla iz Bitef teatra, da je i dalje tu zauvek.

On je rekao da bi upravo danas 22. januara ona napunila 100 godina, da je veći deo izložbe sada predstavljen u studiju, odnosno klubu Bitef teatra, gde je prikazano kako se jedna hrabra žena "žrtvovala za posao u pozorištu koji nije nimalo lak ni jednostavan".

"Nisam imao prilike da upoznam Miru Trailović, a smatram da je njeno celokupno delo bilo ravno naučnom delu, kada posmatramo odnos vremena i prostora, društvene i političke okolnosti. Onda je zaista tako, pravo naučno delo. Bila je zaista izuzetna žena koja je osnovala pozorište u kome se sada nalazimo, Bitef teatar. Nažalost nije uspela da ga vodi i profiliše, jer te 1989. godine kada je otvorila Bitef teatar, ona i preminula", podsetio je Miloš Latinović, poznat i kao dramaturg, književnik, dramski pisac.

Latinović je rekao da jedna reč definiše omaž Miri Trailović, a to je "pažnja", tako da ona "zaslužuje našu pažnju tokom ovog meseca i cele godine", te otkrio da će njeno stvaralaštvo uoči 100. rođendana obeležavati i njen rodni grad Kraljevo, dakle njihovo pozorište, Atelje 212, Muzej pozorišne umetnosti, festival BITEF.

Tako će na maloj sceni "Petar Kralj" Ateljea 212 u okviru festivala "Mucijevi dani", večeras (20:30h) biti održana rekonstrukcija prve predstave Ateljea 212 - "Faust" Johana Volfganga Getea, u postavci Borisa Liješevića.

U delu postavke sa svedočanstvima realizovan je segment događaja od 3. marta 2019. pod imenom "I dalje u zaveri sa pozorišnim duhom", povodom 30 godina postojanja Mirinog pozorišta - teatra otvorenih vrata za umetnike i uticaje iz različitih delova sveta. Ovaj deo čine sećanja - audio zapisi 28 ljudi, njenih prijatelja i bliskih saradnika.

Autorke izložbe smatraju da svako od njih može da bude predmet zasebne postavke sa bogatom biografijom, ali ovom prilikom ih navode kao neprocenjive svedoke života i rada Mire Trailović i dodaju "neki od njih nisu više sa nama, već ponovo sa Mirom".

Sagovornici su bili: Olga Milićević Nikolić, Borka Pavićević, Jelisaveta Seka Sablić, Vera Čukić, Vera Konjović, Todor Lalicki, Petar Marić, Milan Caci Mihailović, Aleksandar Saša Gruden, Vladimir Vlada Tekić, Novica Nikić, Mila Stanojević Byford, Ljubomir Simović, Dejan Čavić, Nada Sanader, Milena Dragićević Šešić, Bojana Andrić, Mirjana Radošević, Branka Krilović, Svetozar Cvetković, Feđa Stojanović, Ivana Vujić, Aleksandra Ilić, Sunčica Milosavljević, Gorica Mojović, Leila Ruždić Trifunović, Dobrila Stojnić, Roberto Ćuli.

Mira Trailović je otvorila Bitef teatar 3. marta 1989. godine.

Rođena je kao Mira Milićević 22. januara 1924. u Kraljevu, a njena rođena sestra je bila Olga Milićević Nikolić, poznati arhitekta i urbanista.

Trailović je radila kao viši pomoćnik spikera na Radio Beogradu (1944), a dve godine kasnije dobila je zvanje - spiker (1946), kada je postala urednica Dramskog programa ove medijske kuće. Tamo je upoznala spikera, a kasnije dopisnika dnevnog lista "Politika" iz Pariza i prvog čoveka ove kuće, Dragoljuba Gucu Trailovića, čije je prezime uzela na njihovom venčanju već 1947. godine.

Završila je 1950. Visoku filmsku školu - Odsek režije, nakon što je upisala i napustila Arhitekturu, Tehnologiju, i Istoriju umetnosti pred sam diplomski ispit.

Tokom 1951. u Jugoslovenskom Dramskom Pozorištu bila je asistent režije Tomislavu Tanhoferu (1898-1971), Miroslavu Beloviću (1927-2005) i Mati Miloševiću (1901-1997), a 1953. je javno izvedena njena radio-drama "Naslednica" prema romanu "Vašington skver" Henrija Džemsa, u studiju 6 Radio-Beograda.

Onda je režirala hit komad "Nestašni duh" komediografa Noela Kauarda na repertoaru Humorističkog pozorišta na Terazijama, danas teatra mjuzikla.

Diplomirala je režiju na Fakultetu dramskih umetnosti 1956. u Beogradu, gde je predavala od 1970. predmet Radio režija sve do 1976. kada je sama podnela ostavku.

Koncertnim izvođenjem predstave "Faust" prema dramskoj poemi J. V. Getea, u njenoj režiji, 12. novembra 1956. otvoreno je pozorište Atelje 212 u biblioteci nekadašnje novinske kuće "Borba", na Trgu Marksa i Engelsa. Ta scena je imala 212 stolica, otud i naziv Atelje 212.

Na toj sceni postavlja se 1957. anangardni komad teatra apsurda "Čekajući Godoa" Semjuela Beketa u režiji Vasilija Popovića odnosno Pavla Ugrinova (1926-2007).

Izuzetnom energijom Mira Trailović stvorila je od Ateljea 212 pozorište poznato svuda u svetu, koje gostuje u 15 zemalja i 26 gradova, čineći jugoslovensku i srpsku teatarsku kulturu prisutnom na svetskoj pozornici.

Od 1957. godine ona je režirala više od 30 značajnih predstava prema delima velikih stranih i domaćih pisaca, klasika i savremenika.

Prema hronologiji događaja, 1962. gradi se zdanje Ateljea 212 prema projektu Bojana Stupice. i Mira je tada postala upravnica, dok je neumornim radom, zalaganjem i posvećenošću 1967. osnovala zajedno sa Jovanom Ćirilovim (1931-2014) jedan od najvećih evropskih pozorišnih festivala: Beogradski internacionalni teatarski festival - BITEF, čiji je umetnički direktor bila od 1967. sve do smrti 1989. godine.

Gosti Bitefa i Beograda bili su veličine svetskog teatra, dramski pisci, reditelji, koreografi, trupe, kompanije: Semjuel Beket, Piter Bruk, Žan-Pol Sartr, Bob Vilson, "Living teatar", Pina Bauš, "La Mama", Jerži Grotovski.

Mira Trailović je 1968. režirala prvu postavku u Evropi mjuzikla "Kosa", čuven kasnije (1979) i po američkom filmu češkog reditelja Miloša Formana.

Tokom 1984. ona je otušla u penziju, a Trailović i Ćirilov su, drugu godinu za redom bili selektori dva festivala: Svetskog festivala u Nansiju i Bitefa. Savet Bitefa je pokrenuo inicijativu da se osnuje Bitef teatar u stilu Bitefa.

Tako je 1989. Mira Trailović dobila prvu multimedijalnu kulturnu ustanovu - Bitef teatar u zgradi nedovršene evangelističke crkve kod Bajlonijeve pijace.

Režirala je tada svoju poslednju predstavu - "Demoni" i Bitef teatar od 20. izdanja BITEF-a organizuje i vodi programsku politiku u duhu Festivala.

Prostor ispred Bitef teatra postaje Skver Mire Trailović.

Mira Trailović je svoje nasleđe ostavila Muzeju pozorišne umetnosti u Beogradu, u čijem izdanju 2006. godine teatrolog i pozorišni kritičar Feliks Pašić (1939-2010) je objavio knjigu "Gospođa iz velikog sveta: prilozi za biografiju Mire Trailović".

Od 2014. Velika scena Ateljea 212 nosi ime "Mira Trailović".

Takođe, 2016. u foajeu Kraljevačkog pozorišta, otkrivena je spomen ploča Miri Trailović, rad Slavoljuba Caje Radojčića, akademskog vajara i redovnog profesora na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.

Mira Trailović je bila dobitnica mnogobrojnih nagrada i priznanja: Oktobarska nagrada, "Joakim Vujić", "Sedmojulska", "Oskar popularnosti", priznanje Udruženja američkih pozorišnih umetnika, ambasade Nemačke za doprinos na polju kulture, bugarskog i čehoslovačkog društva.

Takođe osvojila je i nagradu koju je uručio lično predsednik Italije Đuzepe Saragat, orden Umetnosti i književnosti francuskog Ministarstva kulture u rangu komandora koji joj je predao francuski ministar kulture Žak Lang.

Projekat "Pozorište – Lepota stvaranja novog: Mira, prvih 100 godina" realizovan je danas zahvaljujući Muzeju pozorišne umetnosti, Istorijskom arhivu grada Beograda, Centru za kulturnu dekontaminaciju, pozorištu Atelje 212, i pojedincima - pozorišnom kritičaru Mirjani Radošević, pozorišnom fotografu Vukici Mikači, Bojani Andrić, Oliviji Mihajlović Domić, Todoru Lalickom i porodici Milićević na dragocenim fotografijama.