Priznanje ide u Kanadu: En Karson dobitnica Nobelove nagrade za književnost

Kanadska pesnikinja i esejistkinja En Karson dobitnica je Nobelove nagrade za književnost za 2026. godinu, saopštila je Švedska akademija. Priznanje joj je pripalo za njen prepoznatljiv književni opus koji spaja poeziju, prozu, esej i antičku književnu tradiciju.

En Karson najpoznatija je po delima „Autobiografija Crvenog“ i „Lepota muža“.

Nobelova nagrada za medicinu trojici naučnika: Njihovo otkriće omogućava da se svetlošću kontrolišu nervne ćelije

Tramp bez Nobela za mir i ove godine? Stručnjaci tvrde da su mu šanse prilično male

U „Autobiografiji Crvenog“ antički mit o Gerionu i Heraklu pretvara u modernu priču u stihu, dok je „Lepota muža“ kombinacija poezije, eseja i priče o ljubavi i raspadu bračne veze.

Njena dela karakteriše spajanje različitih književnih formi, a poznata je i po prevodima antičkih autora, posebno grčkih pesnika, čime je klasičnu književnost povezivala sa savremenim književnim izrazom.

En Karson rođena je 1950. godine u Torontu u Kanadi. Još tokom srednje škole nastavnik latinskog ponudio da je posle časova uči starogrčki, a to interesovanje odrediće njen kasniji književni put.

Studirala je klasiku na Univerzitetu u Torontu, gde je stekla diplomu, magistrirala i doktorirala. Tokom karijere predavala je na više univerziteta u Kanadi i Sjedinjenim Državama, uključujući Univerzitete Mekgil i Mičigen.

Pre objavljivanja odluke, među imenima koja su se najčešće pominjala kao mogući dobitnici bili su još i kineska književnica Can Sjue, japanski pisac Haruki Murakami, kanadska književnica Margaret Atvud, američki pisac Tomas Pinčon, australijska književnica Aleksis Rajt i nigerijska spisateljica Čimamanda Ngozi Adiči.

Nobelovu nagradu za hemiju dobili su Anri B. Kagan i Kenso Soai za otkriće homohiralnosti

Istorijat nagrade

Nobelova nagrada za književnost ustanovljena je testamentom švedskog industrijalca i pronalazača Alfreda Nobela iz 1895. godine, a prvi put je dodeljena 1901. godine. Nobel je predvideo da priznanje pripadne autoru koji je stvorio „najistaknutije delo u idealnom pravcu“.

O dobitniku odlučuje Švedska akademija, koja tu ulogu ima od samog početka dodele nagrade.

Predloge za kandidate mogu da podnose članovi akademija i srodnih institucija, profesori književnosti i lingvistike, prethodni dobitnici Nobelove nagrade za književnost i predstavnici književnih organizacija, a samostalno kandidovanje nije moguće.

Nagrada se ne dodeljuje nužno za jednu knjigu, već za celokupan književni opus autora. Od 1901. do 2025. godine dodeljeno je 118 Nobelovih nagrada za književnost, koje su pripale 122 laureata. Nagrada nije dodeljena u sedam navrata, uglavnom tokom Prvog i Drugog svetskog rata.

Među poznatim dobitnicima su Rabindranat Tagor, Tomas Man, Ernest Hemingvej, Alber Kami, Gabrijel Garsija Markes, Toni Morison i Bob Dilan.

Nagrada se tradicionalno uručuje 10. decembra, na godišnjicu smrti Alfreda Nobela, a uz medalju i diplomu laureat dobija i novčani deo nagrade.

Nobelova nagrada za fiziku dodeljena Fransisu Halzenu za otkriće neutrina iz svemira

"Vreme je za to": Tramp ponovo poručio da zaslužuje Nobelovu nagradu za mir