Puna sala, snažne poruke i veliki redovi za potpisivanje: Predstavljeno Majićevo "Priznanje"

Velika sala bioskopa Cineplexx Ušće bila je ispunjena do poslednjeg mesta u ponedeljak, 15. juna, kada je održana svečana promocija romana Priznanje, nove knjige Miodraga Majića, jednog od najiščekivanijih domaćih romana godine. O knjizi su, pored autora, govorili književnik Milisav Savić filmski kritičar, reditelj Dragan Jovićević i urednica knjige Tamara Krstić, a odlomke iz knjige čitao je glumac Nikola Kojo, dok je razgovor moderirala Dejana Buha.

Promocija je potvrdila veliko interesovanje koje Priznanje prati od prvih dana prodaje. Brojni poštovaoci Majićevog dela došli su sa već kupljenim primercima romana, čekajući priliku da im autor knjigu potpiše. Nakon razgovora, pisac je izdvojio vreme za svakog čitaoca, uz potpisivanje knjiga, fotografisanje i susrete sa publikom.

Pravo nije pravda

Govoreći o jednoj od centralnih tema romana, Miodrag Majić istakao je razliku između prava i pravde. „Pravo nije pravda”, rekao je, osvrćući se na mlade ljude koji upisuju Pravni fakultet sa idealima i verom da postoji nešto zbog čega se menja svet.

Kako je naglasio, ti isti ljudi se kasnije često izgube u institucijama, pretvarajući se u „prazne činovnike, bez lica, bez ideja”. Iz tog razmišljanja proizašla je i jedna od najvažnijih poruka večeri: na nepravdu nikada ne treba pristajati, niti ćutati pred svetom u kojem poslušnost postaje važnija od istine.

Krimi roman koji prevazilazi žanr

Književnik Milisav Savić istakao je da Priznanje, iako počiva na krimi zapletu, daleko prevazilazi okvire žanra. „Krimi zaplet je mnogo puta bio osnova za velike književne ideje”, rekao je, podsetivši na Zločin i kaznu, Braću Karamazove i Ime ruže.

Prema njegovim rečima, najvažniji sloj Majićevog romana nije samo potraga za istinom. „U ovom romanu čitalac je uključen u tu vrstu potrage. Ali, po mom mišljenju, to nije ono najvažnije. Mnogo je važnije nešto drugo: savest.”

Savić je zaključio da Priznanje pripada ozbiljnoj, angažovanoj književnosti koja govori o društvu u kojem živimo. Dodao je i da, iz svog dugog uredničkog iskustva, smatra da bi ova knjiga trebalo da dobije najznačajnije domaće književne nagrade u narednoj godini.

Urednički proces i filmski potencijal

Urednica romana Tamara Krstić istakla je da je saradnja sa Miodragom Majićem bila odlična od samog početka. Kako je rekla, autor i ona su se odmah razumeli, pa je urednički proces tekao prirodno, pažljivo i u uzajamnom poverenju.

O filmskom potencijalu romana govorio je Dragan Jovićević, filmski kritičar i reditelj, koji je rekao da je tokom čitanja imao snažan utisak da se roman odvija pred očima kao film. „Napisan je izrazito ekspresivno, u slikama koje se lako vizualizuju”, istakao je Jovićević.

Kako je dodao, kod Majića nema jednodimenzionalnih junaka: svaki od njih nosi „neku unutrašnju pukotinu, neku tajnu, neki moralni teret”. Posebno je izdvojio katarzičan rasplet romana i način na koji autor pažljivo uvodi likove koji pripadaju nacionalnim, verskim i seksualnim manjinama.

Oprost kao najteža presuda

Na samom kraju razgovora, Majić je izdvojio još jednu od velikih tema romana: oprost. „Ma koliko to možda zvučalo paradoksalno iz usta jednog sudije, mene zapravo najviše zanima ideja oprosta. Ne kazne, ne prekora, nego oprosta”, rekao je autor.

Kako je zaključio, kazna može da zaustavi i obeleži krivicu, ali oprost traži mnogo više: „Da čovek pogleda i drugog i sebe izvan same krivice. Zato je oprost mnogo teži od presude.”

Uz snažan razgovor, veliki odziv publike i duge redove za potpisivanje knjige, promocija je pokazala da je Priznanje put do čitalaca pronašlo velikom brzinom, ali ne samo kao jedan od najiščekivanijih domaćih romana godine,  u pitanju je knjiga o kojoj će se tek govoriti.