Lice pravde: Pozadina slučaja splitske Lore

Presuda je nepravosnažna, a visina kazne ukazuje na to da hrvatsko pravosuđe i dalje nastavlja da vređa žrtve, nekažnjavanjem onih koji su Loru omogućili i uvredljivo malim kaznama za mučitelje. Duić je, naime, dobio 8 i po godina zatvora, a Bungur manje od 5.

Za mučeničku smrt desetina zarobljenih civila i rezervista JNA, koji su zarobljeni u Bosni i Hercegovini, nikada niko nije odgovarao, a patnje koje su prošle žrtve sadista iz Lore, malo koga danas zanimaju.

"Takve sam muke i bolove proživljavao da sam Anta Gudića molio u svojoj tugi: 'Molim te gospodine donesi mi komad papira, ajde me ubij, ovog trenutka, više se muke ne mogu izdržati'. A on samo kaže: 'Skup je metak za tebe'. To me više povredilo, znači, vredniji je jedan metak, nego jedan ljudski život", priča Vukan Kovač, žrtva mučenja u Lori.

Oko 1.000 ljudskih bića je prošlo kroz Loru za 5 godina njenog postojanja, a hrvatsko pravosuđe je optuženima sudilo samo za period od 4 meseca 1992. godine. U Lori su ubijani rezervisti iz Nikšića, Trebinja, Kupresa, ali i civili iz okoline Splita. Među svima njima, bio je i jedan sveštenik iz Bosne.

"Njemu su ovde urezali slovo U. Prolije vode u trpezariju, skini se... Iduktor oni telefon... a jedan drugom moramo penis metit usta... Pa ne znaš jeli te boli ono ili ovo, a oni seire, kad kažem seire, smeju se, slave...", priča Damjan Tripković, takođe žrtva mučenja u Lori.

Političari u regionu bi voleli da se žrtve Lore i drugih logora, razbacanih po svim zemljama koje su u ratu učestvovale – zaborave.

Niko ne sudi ljudima iz senke, vojnim komandantima i političarima, koji su podsticali, omogućili i prikrivali nezamislive zločine u bratoubilačkom ratu devedesetih godina. Niko ne plaća odštete logorašima i svi čekaju da se žrtve umore od traženja pravde.

Problem je u tome što žrtve svoju patnju neće zaboraviti, a mi u Licu pravde nećemo zaboraviti žrtve.