Lice pravde donosi priču o čoveku koji je u 133 dana na električnom biciklu obišao celi svet i tako srušio Ginisov rekord
Hrvoje Jurić vozio je i po 300 kilometara dnevno, po hladnoći i snegu, ali i leti po vrućinama.
Dane provodi na putu. Spava u šatoru, fotografiše, boravi u prirodi. Kaže da se ljudi, u današnje vreme, boje da budu sami.
"Biti sam i usamljen nije isto. Ja mogu biti sam, već dosta vremena sam sam, nije mi problem. Imam svoj tempo, svoj neki đir, ali upravo zahvaljujući tim putovanjima sam došao do toga", kaže Hrvoje.
Iako nije uvek bilo jednostavno, ovo mu je s vremenom postao posao.
"Uglavnom sam radom na baušteli skupio za svoj prvi fotoaparat kojeg imam i dan danas, tako se rodila moja ljubav prema fotografiji. Sad nakon svih tih putovanja s biciklom na koja sam išao, ni prebrzo ni presporo, sada sve to što sam prošao biciklom, mogu proći i na ovaj način. Polako", objašnjava.
Na neka je putovanja otišao da bi pronašao sebe, a na neka da bi se potpuno izgubio. Mjesec dana pre prvog putovanja u Norvešku, umro mu je tata. Nedugo zatim i majka. Znao je voziti bicikl da tri dana ne pojede ni komad hleba.
"Kad konačno sve sedne na svoje mesto, život ti lupi takav šamar da se ni ne snađeš. Preko noći propadneš, sve se okrene naglavačke i ne znaš kamo sad dalje", kaže Hrvoje.
Upravo su mu putovanja pomogla da izdrži sve ono loše. Iako samuje u svojim mislima, društvo mu uvek prave Ena i Max, četvoronožni ljubavni par. U šali kaže da je njihova priča nalik onoj Klinta Istvuda i Meril Strip.
"Ena i Max pružaju bezuslovnu ljubav. Njih dvoje koliko god ja njima dam, oni meni daju više, ali ja ne gledam to mi smo tim. Mi smo čopor i to tako kod nas funkcioniše", kaže.
Priprema se za put u Norvešku, gde će biti mesec dana. Cilj je uhvatiti polarnu svetlost, a na toj će mu ekspediciji društvo praviti i Ena i Max. Spavaće zajedno u šatoru, objašnjava Hrvoje.
Nekad putuje da bi pronašao sebe, a nekad da bi se potpuno izgubio.
"Srž mene je više-manje ista. Neki su me ožiljci promenili, nekim drugima sam ja naneo ožiljke pa su se promenili, to je život, ali da li bih nešto menjao? Pa neke stvari bih voleo da su se drugačije odigrale, ali ko zna za šta je to dobro, zašto je moralo biti tako. Uz njih dvoje, čisto sumnjam da bih išta hteo da menjamo", zaključuje Hrvoje.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.