Drecun o naoružavanju Prištine: "Srbija ne sme da prihvati poteze koji vode priznanju tzv. Kosova"

Predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun izjavio je sinoć da ubrzano naoružavanje bezbednosnih struktura u Prištini, razvoj vojne industrije na tzv. Kosovu i sve intenzivnija saradnja sa pojedinim članicama NATO-a predstavljaju ozbiljan bezbednosni i geopolitički izazov za Srbiju.

On je ocenio da je krajnji cilj Prištine dugoročno pozicioniranje za članstvo u Alijansi.

Marta Kos: Put Prištine ka Evropskoj uniji zavisi od reformi i odnosa sa Beogradom

"Kosovo glavni izvor nestabilosti na Zapadnom Balkanu": Petković uputio poruku Kurtiju

Drecun je rekao da još nije precizirano šta sve obuhvata najnoviji paket vojne pomoći Sjedinjenih Američkih Država Prištini vredan 14 miliona dolara, ali da se, prema dosadašnjim najavama i ranijim sporazumima, može pretpostaviti da je reč o delu ranije dogovorenih isporuka naoružanja.

Kako je naveo, samo na osnovu spiska šta Priština nabavlja od nauražanja, u delu sistema koji nisu isporučeni od SAD, a dogovoreni su, nalaze se protivoklopni mobilni sistemi „Džavelin”, šest mobilnih haubica na vozilima, kalibra 105 milimetara i četiri helikopter.

"Transformacija takozvanih kosovskih snaga bezbednosti ušla je u treću, završnu fazu i do 2028. godine ta formacija treba da stekne pune operativne sposobnosti i da bude maksimalno popunjena", rekao je Drecun.

On je istakao da je i ta treća faza pri kraju, kao i da se intenzivira popuna broja pripadnika tih snaga, koji će biti povećan za oko 500 aktivnih pripadnika, uz dodatno naoružavanje i intenzivnu obuku.

Prema njegovim rečima, cilj je da te snage budu potpuno interoperabilne sa snagama NATO, odnosno da budu organizovane, opremljene i obučene prema standardima Alijanse.

Drecun je naveo da Priština paralelno radi i na razvoju sopstvene namenske industrije, podsećajući da je u Đakovici već izdvojeno 140 hektara zemljišta za vojnu proizvodnju.

Govoreći o mogućnosti članstva tzv. Kosova u NATO, rekao je da Priština trenutno ne može da postane članica te alijanse zbog protivljenja četiri države članice koje ne priznaju tzv. Kosovo, ali je upozorio da postoje pokušaji da se političkim pritiscima i raznim drugim manevrima otvori prostor za takav scenario.

Ocenio je da je za Srbiju posebno važno da ni po koju cenu ne prihvati rešenja koja bi mogla da budu tumačena kao defakto priznanje tzv. Kosova.

Drecun je ukazao i na jačanje vojne saradnje između Hrvatske, Albanije i Prištine, navodeći da zajedničke vojne aktivnosti i sporazumi dodatno komplikuju bezbednosnu situaciju u regionu.

Posebno je izdvojio ulogu Turske, za koju je rekao da ima značajan uticaj na Balkanu i da  učestvuje u opremanju bezbednosnih snaga u Prištini.

S druge strane, Drecun je ocenio da Srbija uprkos tome mora da vodi računa o svojim strateškim interesima i da, uprkos neslaganjima, nastavi razvoj političkih i ekonomskih odnosa sa Turskom, kao regionalnom silom.

Govoreći o poziciji Srbije, Drecun je rekao da Beograd mora da nastavi jačanje ekonomije i odbrambenih kapaciteta, ali i da ostane posvećen politici vojne neutralnosti.

On je podsetio da Srbija sarađuje sa NATO kroz program Partnerstvo za mir i ocenio da je takva politika važna zbog geopolitičkog položaja zemlje.

"Srbija je okružena državama članicama NATO ili zemljama koje sarađuju s tom alijansom i mora racionalno da vodi svoju politiku, a naš prioritet je očuvanje mira, zaštita državnih interesa i mirno rešavanje pitanja Kosova i Metohije", rekao je Drecun.

On je dodao da Srbija ne želi da bude faktor nestabilnosti u regionu i da upravo insistiranje na političkom dijalogu predstavlja njen najveći doprinos očuvanju mira na ovim prostorima.

Treći put na biralištima za 18 meseci: Garić za UNU analizira šta donose novi vanredni izbori na Kosovu i Metohiji

Saveznici postali rivali: Može li Vjosa Osmani da pomrsi planove Kurtiju