Đurić: Nacrt rezolucije o Srebrenici potkopava kolektivno razumevanje pomirenja

Ambasador Srbije u SAD Marko Đurić poručio je da nacrt rezolucije UN-a kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine preti da potkopa ''naše kolektivno razumevanje pomirenja'', kao i višedecenijski napor da se dovede pravda na Balkan.

''Rezolucija je nepromišljena. To bi ugrozilo delikatan mir i stabilnost u Bosni i Hercegovini i preti da poremeti suštinske napore za pomirenje u kojima su sve strane mukotrpno napredovale. Pored toga, netransparentan i jednostran način na koji je predložena rezolucija izaziva ozbiljnu zabrinutost u vezi sa integritetom procesa'', napisao je Đurić u autorskom tekstu za portal ''Real Clear World'', i dodao da je stav Srbije o rezoluciji pogrešno predstavljen.

Naveo je da je Srbija, kao garant Dejtonskog sporazuma, opredeljena za očuvanje mira i promovisanje pomirenja na Balkanu.

''Odanost Srbije ovom idealu dokazana je njenim delovanjem. Ona je pouzdano podržavala Dejtonski sporazum u protekle tri decenije. Zato Srbija alarmira kad god je mir narušen jednostranim akcijama izvan okvira Dejtonskog sporazuma. Sve što podstiče etničke tenzije je anatema za Srbiju i to je, nažalost, slučaj sa ovom predloženom rezolucijom'', istakao je ambasador.

Dačić: Rezolucija o genocidu u Srebrenici ne doprinosi pomirenju

On je ocenio da je proces koji je doveo do nacrta rezolucije pogrešan, pošto je, za razliku od inkluzivnog pristupa u formulisanju rezolucije o genocidu u Ruandi, rezolucija o Srebrenici sastavljena bez dovoljno regionalnih aktera, pogotovo onih u BiH.

''Na primer, stalni predstavnik Bosne i Hercegovine pri UN-u preduzeo je jednostranu akciju tako što je progurao rezoluciju bez dobijanja odobrenja od tročlanog Predsedništva BiH, kako to zahteva ustav zemlje. Ovo kršenje protokola zaobišlo je uspostavljene procedure koje su imale za cilj da osiguraju konsenzus među članovima Predsedništva, koje predstavlja bošnjačko, srpsko i hrvatsko stanovništvo'', naveo je Đurić, i dodao da predlog rezolucije direktno osporava okvire Dejtonskog sporazuma, pošto podriva principe koji imaju za cilj održavanja ravnoteže i mira među etničkim grupama.

Vučić: Utvrđeno je da Srbija nije odgovorna za navodni genocid u Srebrenici

Dodao je da ni put rezolucije kroz UN nije ispravan, pošto je o njoj raspravljano u Generalnoj skupštini umesto Savetu bezbednosti UN, što je u suprotnosti sa Poveljom UN, koja predviđa da se pitanjima mira i stabilnosti u BiH treba da se bavi SB UN.

''Jednostrano, i, iskreno, abnormalno pokretanje rezolucije, kao i njena usredsređenost na bošnjačke žrtve u Srebrenici, deluju kao da su gotovo skrojeni za podsticanje etničkih tenzija. Pokretanjem rezolucije koja se fokusira isključivo na tragediju jedne etničke grupe, njeni inicijatori signaliziraju nedostatak nepristrasnosti'', tvrdi Đurić, ocenjujući fokusiranje rezolucije na tragediju jedne etničke grupe uvredljivim i užasnim primerom selektivnog sećanja.

Zurof: U Srebrenici nije bilo genocida, ne može Generalna skupšitna UN da odredi šta je genocid

Dodao je da bi svih 100.000 žrtava građanskog rata u BiH trebalo da ima jednak i pravedan tretman.

''U svom sadašnjem obliku, predložena rezolucija UN-a o Srebrenici, iako je dobronamerna u cilju odavanja počasti žrtvama, rizikuje da potkopa složene procese mira i pomirenja koji se pažljivo njeguju u regionu od Dejtonskog sporazuma. Tražimo da UN ponovo procene šire implikacije ove rezolucije pre nego što se nanese nepopravljiva šteta naporima regiona za pomirenje'', poručio je Đurić.

UNA pita: Šta je cilj, a šta su moguće posledice rezolucije o Srebrenici?