Eskobar: Nisam dobio od Kurtija uveravanja o posvećenosti normalizaciji

Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je da od premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija nije dobio uveravanja o posvećenosti normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, odnosno predstavljanju nacrta Statuta ZSO u sutrašnjoj rundi dijaloga u Briselu.

Eskobar je u intervjuu za Glas Amerike naveo da da od Kurtija u nedavnom telefonskom razgovoru nije dobio uveravanja da je posvećen primeni sporazuma o normalizaciji i njegovog aneksa, što je Kurti u ponedeljak objavio na društvenoj mreži X (Tviter).

"Kada je reč o kosovskoj strani, to znači predstavljanje nacrta Statuta Zajednice opština sa srpskom većinom. Kurti se nije obavezao da će to učiniti. U suštini onoga na šta se obavezao je da će prisustvovati sastancima u Briselu i ništa više od toga”, rekao je Eskobar.

SAD su zatražile od Beograda i Prištine, uoči naredne runde dijaloga 14. septembra, posvećenost konkretnim obavezama u vezi sa sporazumom o normalizaciji odnosa dve strane, kao i aneksom o njegovoj primeni.

Eskobar je ukazao da su već vidljive posledice koje bi mogle nastati, ukoliko Beograd i Priština propuste priliku za normalizaciju odnosa, a da je reč o merama koje je uvela EU, a koje se odnose na nemogućnosti napretka u pojedinim od mehanizama pristupnog procesa.

"Mislim da će EU želeti da vidi jasne signale o zainteresovanosti za primenu sporazuma o normalizaciji dok bude razmatrala u kolikoj meri je Srbija napredovala u pristupnom procesu", rekao je Eskobar.

Prema njegovim rečima, SAD nastavljaju snažno da podržavaju dijalog koji predvodi EU.

"Želimo da se napredak u okviru dijaloga i Ohridskog sporazuma ostvari tokom ove godine", istakao je Eskobar, navodeći da se u četvrtak očekuje neki vid napretka.

Eskobar je ocenio da je Ohridski sporazum širokog obima i istorijski i da je reč o istinskom sporazumu o normalizaciji po evropskim merilima, ali i da pruža priliku za napredak u evropskim integracijama. 

Eskobar je istakao da se ispunjavanjem odredbi Ohridskog sporazuma i rešavanjem otvorenih pitanja mogu rešiti svi izazovi u koje spadaju izbori, registarske tablice, lične karte i druge teme koje bi mogle biti izvor eskalacije. 

Eskobar je naglasio da su sve strane saglasne, uključujući i Prištinu, da izlaznost od samo tri procenta na izborima na severu Kosova i Metohije nije dugoročno rešenje za opštinske vlasti.

Američki diplomata je rekao da su Albanci gradonačelnici opština na severu KiM odlučili da preuzmu neke od opštinskih zgrada bez koordinacije sa međunarodnom zajednicom.

"Ukazivali smo vlastima Kosova da nema potrebe za eskalacijom tenzija postavljanjem gradonačelnika u te zgrade", naveo je Eskobar.

Eskobar je istakao da je međunarodna zajednica zabrinuta i zbog akcija jedinica tzv specijalne kosovske policije, eksproprijacije zemljišta i planiranog iseljavanja nekih od institucija iz Vladinih zgrada koje predvode Srbi. 

"Nastavićemo da tražimo od Vlade Kosova da ostane u bliskom kontaktu sa NATO-om i Kforom na terenu. Važno je sprečiti bilo kakav vid pogrešnih procena", istakao je Eskobar.

Američki diplomata je ukazao da, ukoliko vlasti u Prištini žele da održe nove izbore na kojima bi učestvovali Srbi, ostavke Albanaca gradonačelnika su brži i bolji način od rešenja koje obuhvata peticiju i koje nikada do sada nije bilo primenjeno, a koje su predložile vlasti tzv Kosova.  

"Tražimo od srpske zajednice da učestvuje u glasanju, kada izbori budu raspisani. Kako će se to ostvariti, ostaje na stranama da diskutuju. Definitivno, mislim da bi sa ostavkama bilo brže. Vrlo pažljivo pratimo situaciju", zaključio je Eskobar.