Izbori u EU: Kako će odnos snaga u Evropskom parlamentu uticati na Balkan i politiku proširenja?

Pobeda stranaka desnice na izborima za Evropski parlament izazvala je pravi zemljotres na političkoj sceni širom starog kontinenta. Zbog debakla njegove stranke na izborima, francuski predsednik Emanuel Makron raspustio je Vladu i raspisao vanredne parlamentarne izbore.

Još nekoliko premijera doživeli su rezultate izbora kao svojevrstan referendum protiv njihovih Vlada, te je za očekivati da će doći do lančanih unutrašnjih promena u više država.

Dvostruko više glasova desničarskog Nacionalnog okupljanja od Makronovog '"Preporoda" nateralo je francuskog predsednika da raspusti vladu i zakaže izbore za kraj juna. Desničari ne kriju da očekuju uspeh i za tri nedelje.

"Naša želja je da ujedinimo sve Francuze, sve Francuze koji žele da vrate naciju na noge i da dozvolimo Francuskoj da vrati nadu. Pozivam sve Francuze, odakle god da dolaze, da nam se pridruže i da rade zajedno sa nama. Put koji vodi do obnove biće zahtevan, ali mi smo spremni da njime vodimo zemlju" , rekao je lider Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela.

Pobeda EPP na izborima: Desnica i krajnja desnica povećali broj mandata

Belgijski premijer Aleksander De Kro u suzama je priznao poraz i najavio ostavku, da bi mu se kasnije u tome priključilo i celokupno rukovodstvo stranke, smatrajući da je odgovornost zajednička.

"U Nemačkoj neće biti vanrednih izbora", poručuju iz kabineta kancelara Šolca, iako su tri stranke vladajuće koalicije doživele težak poraz na evropskim izborima. Kako su redovni nemački izbori na jesen, Šolc će verovatno pokušati smanji nepopularnost u biračkom telu i pokuša da ostvari bolji rezultat.

Šolc teško poražen, ali ne da vlast: Neće biti vanrednih izbora u Nemačkoj

U samom Evropskom parlamentu odnos snaga nije se mnogo promenio. Evropska narodna partija osvojila je 189 mandata i dalje je najjača u Parlamentu. Zbog toga se i predsednica Evropske komisije nada da će dobiti podršku za novi mandat, te da će politika ostati ista - proevropska i proukrajinska.

"Ovi izbori su nam dali dve poruke. Prva je da je centar zadržao većinu, što je bitno za jaku Evropu i presudno za stabilnost. Ali, istina je i da su krajnja levica i desnica dobile podršku i zato rezultat daje veliku odgovornost za stranke centra", kaže predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Fon der Lajen objavila sa kim će obaviti prvi razgovor o formiranju većine u Evropskom palamentu

"Srbiji predstoji 'teško vreme i veliko breme', ocenio je predsednik Aleksandar Vučić posle izbora za Evropski parlament,  te da će "zajedno sa saradnicima morati da napravi analizu".

"Kako će iste stranke formirati većinu u Evropskom parlamentu", objašnjava Aleksandar Ivković iz Centra savremene politike, "verovatno je da politika proširenje EU ostati glavno opredeljenje Komisije, naročito zbog statusa kandidata za Ukrajinu".

Hrvatska srušila rekord po najmanjoj izlaznosti na EU izborima

"A zbog toga moraju da poguraju i Balkan, da vide da sve te zemlje nekako napreduju u narednom periodu ka članstvu u EU. To ne znači da imamo konkretne datume, ali to znači da će verovatno u narednoj Evropskoj komisiji portfelj evropskog komesara biti ozbiljniji, da će to biti neka politička snažnija figura nego što je Oliver Varhelji", ističe Ivković.  

Inače, u novom sazivu Evropskog parlamenta je i jedan Srbin - Aleksandar Nikolić, koji je bio na izbornoj listi francuskog Nacionalnog okupljanja. 

Mladi francuski političar srpskog porekla ušao u Evropski parlament