Kurti: Spreman sam da razgovaram sa Vučićem samo o francusko-nemačkom predlogu

Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti je izjavio da je spreman da se sastane sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, ali samo kako bi razgovarao o francusko-nemačkom predlogu.

"Ovaj sastanak može da se održi u kontekstu francusko-nemačkog predloga. Spreman sam da sednem i razgovaram", rekao je Kurti u intervjuu za Juronjuz Albanija.

Ocenio je da je francusko-nemački plan, koji je i Evropska unija podržala kao pregovarački okvir, "dobra osnova za dalje diskusije i solidna platforma za napredovanje". Dodao je, međutim, da se dogovor o tom predlogu ne može postići bez nove runde pregovora i da on nije konačan sporazum. 

Bivši ambasador: Ne bih se iznenadio da Beograd i Priština ubrzo potpišu sporazum

Kurti je rekao i da je optimista kada je reč o postizanju dogovora jer je međunarodno insistiranje pojačano, ali su, tvrdi, istovremeno u Beogradu shvatili da "ne mogu da se dogovore sa mnom na štetu Kosova".

Ponovio je stav Prištine da u centru sporazuma o normalizaciji odnosa mora da bude "međusobno priznanje". Kaže da je de fakto priznanje veoma važno, ali da je podjednako važno i de jure priznanje.

"Smatramo da je priznanje pet država EU koje još nisu priznale Kosovo veoma važno. Dakle, ako ne možemo da imamo mesto u Ujedinjenim nacijama, kao što su dobile dve Nemačke, moramo da damo sve od sebe da na našoj strani budu Španija, Slovačka, Grčka, Rumunija i Kipar. Postalo je besmisleno da nas pet od 27 zemalja Evropske unije i četiri članice NATO-a ne priznaju ni 15 godina nakon proglašenja nezavisnosti", naveo je Kurti.

UNA analiza: Da li smo sve bliže ili sve dalje od osnivanja ZSO?

Kada je reč o Zajednici srpskih opština, ponovio je da ona nije prošla "test" tzv. Ustavnog suda i da je to jedini od 33 sporazuma potpisana u Briselu koji je poništen na sudu.

Kurti tvrdi i da Srbija nije ispunila dve trećine tih sporazuma. Prema njegovim rečima, to nije glavni problem, već da prvo treba rešiti pitanje nacionalnih manjina u, kako kaže, "našim zemljama".

Još jednom je izneo stav da ako Beograd traži ZSO na KiM, isto treba da primeni i za albansku manjinu u Srbiji.