Pritisci Zapada na Prištinu zbog stanja na severu KiM: Javnost strepi od oštrijih mera

Rok, koji je prištinski premijer Aljbin Kurti dobio da smiri situaciju na severu Kosova i Metohije, istekao je juče. Kosovske vlasti će se zato suočiti sa sankcijama Evropske unije i SAD.

Za sada se spekuliše da će prva biti simbolična – otkazivanje jednog sastanka Evropske komisije i Kosova, u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Ipak, ono od čega strepe javnost i tamošnja opozicija jeste da će posle toga uslediti neke još oštrije mere.

Kurtiju sa različitih strana stižu poruke da ispuni ono što Zapad traži. Jedan od glasnijih je nekadašnji premijer Ramuš Haradinaj koji zaključuje da Kosovo dolazi u tešku situaciju "zbog tvrdoglavosti premijera i neodlučnosti predsednice".

"Kosovo prolazi kroz odlučujuće trenutke i ni oni, ni njihovi sledbenici ne shvataju opasnost koju nosi izolacija od zapadnih saveznika i akcije koje su preokret svega do sada postignutog", poručio je on.

I u opozicionom Demokratskom savezu Kosova prisutna je zebnja.

"Zabrinuli smo mnoge naše partnere. Biće kazne", kaže potpredsednik te partije Ljutfi Haziri.

U Zvečanu postavljen transparent sa brojem žrtava KFOR-a

Prvo što bi sada prištinski premijer trebalo da učini, kaže analitičarka Arta Tahiri Beća, jeste da skloni specijalce kosovske policije iz četiri opštine na severu, a zatim da izađe u susret srpskim zahtevima.

"Specijalne jedinice policije moraju biti povučene, ako to donese pozitivan i dugoročan rezultat za Kosovo. Najlakše rešenje jeste da se povuku predsednici opština i da se ide na nove izbore u četiri opštine. Moramo da pravimo pametnije poteze zbog naših međunarodnih odnosa", ističe ona.

Nove izbore u tim opštinama očekuje i predsednik Srbije, ali kaže i da Priština mora da napravi određene ustupke.

"I dalje nije formirana Zajednica srpskih opština, još nije došlo do povlačenja kosovskih specijalaca i albanskih gradonačelnika", kaže Aleksandar Vučić.

Na optužbe Vjose Osmani da se Beograd meša u izborni proces na severu, poručuje da je "zastrašujuće šta u Prištini pričaju".

"I ti ljudi u Prištini moraju da razumeju da svi ljudi na Severu misle, i normalno je da to misle, da žive u Srbiji, a ne u državi Kosovo. Samo što oni neće da prihvate tu realnost, neće da prihvate da ti ljudi na takav način doživljavaju stvari", ističe on.

UNA istražuje: Da li Kurti može da izgubi sve ono za šta se decenijama zalagao?

Osim ignorisanja zahteva Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, Kurti dobija kritike u Prištini i zbog saopštavanja u skupštini Kosova spiska navodnih organizatora sukoba izmeđa Srba i vojnika KFOR-a 29. maja u Zvečanu, u kome je ranjeno ili povređeno više od 90 civila i vojnika.

"Ovo nije prvi put da se on tako ponaša. I ranije je pominjao razna imena, ali nije došlo ni do kakve pravne akcije. Navodio je imena ljudi iz Srpske liste i razna druga imena, ali nikada nije bilo hapšenja tih ljudi. Nikako nije posao premijera da proglašava ljude krivima, već time treba da se bave policija, tužilaštvo ili sud", konstatuje Fatmir Šeholi iz prištinskog Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa.

Na sve kritike prištinski premijer ne odgovara, čak ni pitanje u vezi sa nacrtom statuta ZSO, koji je predložio premijer Albanije Edi Rama. To je, međutim, uradila poslanica Pokreta Samoopredeljenja Arbereša Krieziu opaskom da "premijer Albanije Edi Rama više voli Srbiju nego Kosovo".