Saveznici postali rivali: Može li Vjosa Osmani da pomrsi planove Kurtiju

Vanredni parlamentarni izbori na Kosovu i Metohiji 7. juna neće odlučivati samo o novom sazivu parlamenta u Prištini, već i o odnosu snaga u trci za novog predsednika. Posle savezništva i zajedničke pobede, Aljbin Kurti i Vjosa Osmani danas ulaze u politički sukob koji bi mogao da odredi narednu fazu institucionalne krize.

Osim što će se liste boriti za što veći broj poslaničkih mesta i, na osnovu toga, sticanje prava na formiranje buduće vlade, izbori na KiM biće i indirektno izjašnjavanje birača o tome koga žele za novog predsednika, centralnu institucionalnu figuru u Prištini, čije je mesto upražnjeno nakon što je Vjosi Osmani početkom aprila istekao mandat.

Izborna trka na KiM: Kurti protiv Abdidžikua za premijera privremenih institucija

Novi slučaj u Prištini: Podignuta optužnica za navodnu špijunažu za srpsku obaveštajnu službu

Istek mandata Vjosi Osmani bio je klatno između izbora novog predsednika i izlaska birača na nove izbore. Ustavni rokovi sprečili su odugovlačenje i izbore odredili kao rešenje nove institucionalne krize.

Akteri tog novog raspleta isti su oni koji su pre pet godina zajednički pobedili, a sada doveli do nove krize - Aljbin Kurti i Vjosa Osmani. U međuvremenu su postali suparnici, prenosi RTS.

Kako su se zavadili Osmanijeva i Kurti

Vjosa Osmani biće kandidat za drugi predsednički mandat, ali sada ne uz podršku Aljbina Kurtija i njegovog pokreta Samoopredeljenje, već stranke iz koje je politički potekla, od koje se odvojila, a kojoj se sada ponovo vraća – Demokratskog saveza Kosova, najstarije stranke Albanaca na Kosovu i Metohiji.

Na sednici Generalnog saveta, odnosno Glavnog odbora stranke, juče je i zvanično odlučeno da, osim kandidata za predsednika, Vjosa Osmani bude i nosilac liste poslaničkih kandidata DSK.

Osmanijeva je napustila DSK 2019. godine, nakon pada prve Kurtijeve vlade. Na izborima 2021. godine takmičila se u koaliciji sa Kurtijem i njegovim Samoopredeljenjem, a kasnije je formirala svoj politički entitet.

Nakon pobede na izborima, postavši ličnost sa najviše osvojenih glasova do tada, izabrana je za predsednicu i na toj funkciji bila do isteka mandata u aprilu ove godine.

Iako je to očekivala, Kurti je nije predložio za još jedan predsednički mandat. Imao je svoje kandidate. Međutim, nije uspeo da im obezbedi dvotrećinsku podršku poslanika, što će ga koštati novih izbora, a verovatno i mogućnosti da ponovi 51 odsto glasova Albanaca, koliko je dobio na izborima 28. decembra prošle godine.

Može li Samoopredeljenje bez glasova dijaspore

Analitičari u Prištini ne očekuju da Kurti u junu, bez velikog prisustva albanskih glasača iz dijaspore, ponovi prethodni izborni rezultat. Ali on nastavlja sa retorikom optužbi na račun opozicije, tvrdeći da je kriva i za decembarske izbore i za one koji će se održati 7. juna, jer, kako kaže, želi da ga eliminiše na bilo koji način.

Do novih izbora na Kosovu i Metohiji, naizgled, došlo je zbog neslaganja Kurtija sa jedne i opozicije sa druge strane oko kandidata za novog predsednika. U suštini, razlozi su u nastojanju Aljbina Kurtija da ključne poluge vlasti stavi pod svoju kontrolu, a opozicije da pokuša da mu potkreše krila i umanji uticaj. U toj strategiji Demokratski savez za adut ima Vjosu Osmani.

U nameri da kontroliše sve, Kurti je i sa njom pokvario odnose, iako mu je suštinski pomogla određivanjem 28. decembra za datum izbora, u vreme novogodišnjih praznika i masovnog pristizanja albanske dijaspore iz zapadnih zemalja na Kosovo. 

Drecun: Kurti neće ponoviti uspeh na izborima, dijaspora mu je jedini adut za opstanak

Kurti je pokvario odnose i sa Demokratskim savezom, sa čijim se predsednikom Ljumirom Abdidžikuom više puta sastajao kako bi postigli politički sporazum.

Glavni utisak proteklih dana stranačke kampanje, iako predizborna još zvanično nije počela, jeste da će na izborima 7. juna glavni rivali biti rehabilitovani DSK, predvođen Vjosom Osmani, i pokret Samoopredeljenje sa Aljbinom Kurtijem na čelu. Oboje pretenduju na najviše funkcije.

Nezahvalno je prognozirati ko će kome i koliko oduzeti glasova, ali se veruje da se izborna trka na neki način uravnotežuje, jer su i Aljbin Kurti i Vjosa Osmani među retkim političkim figurama kod Albanaca koje su dobijale rekordno veliki broj glasova.

Trenutno u Prištini funkcioniše vlada na čelu sa Aljbinom Kurtijem u tehničkom mandatu, dok Aljbuljena Hadžiu, funkcionerka pokreta Samoopredeljenje, obavlja dužnost predsednice u statusu vršioca dužnosti. Skupština je zvanično raspuštena.

Izbori na KiM: Prijavile se 22 stranke, od toga tri srpske i tri koalicije

"Srbi na KiM plaćaju cenu": Ibrahimović o krizi koju izbori ne mogu da reše