Srbija između BRIKS-a i EU: Gosti UNE o raskrsnicama između Istoka i Zapada i u kom smeru ide naša zemlja

Da li Srbija, između snova o prijemu u Evropsku uniju i saradnje sa BRIKS-om, sa raskrsnice između istoka i zapada ide napred, ili se vrti ukrug?

Za to vreme, svet oko nas se ubrzano menja, a pitanje je kojim ćemo mi putem.

Biće mu pružena konzularna zaštita: Oglasilo se MSP o Srbinu na humanitranoj flotili koja plovi prema Gazi

Ambasada Rusije: Sednica SBUN o Kosmetu 21. oktobra, o situaciji u BiH osam dana kasnije

Put Srbije i ostalih zemalja Zapadnog Balkana ka EU, kako ocenjuje nekadašnja koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Nataša Dragojlović, „bezobrazno je spor“ u poređenju sa ostalim zemljama istočne i centralne Evrope i posledica je više faktora.

„I internih, i eksternih. Nešto je do toga kojom brzinom, kojom dinamikom sama vlada sprovodi reformne, ne samo ova, nego sve vlade od 2000. do danas, a sa druge strane, reč je, naravno, i o spremnosti EU da primi nove članice. U međuvremenu, svet se menja“, objašnjava za UNU ekspertkinja za evropske integracije Nataša Dragojlović.

Deo tih promena je, smatra nekadašnji dopisnik Politike iz Moskve Slobodan Samardžija, činjenica da EU više nije sila, već potrošač sa, kako kaže, diktatorskim Briselom.

Zato, dodaje, nismo na raskrsnici između EU i Istoka jer nismo ni na jednoj strani u meri u kojoj bi trebalo. Umesto toga, dodaje, treba da idemo ka zajednici evropskih zemalja, a ne Uniji sa Briselom kao takvim.

„Nijedna odluka bez Brisela ne može da se sprovede, a pritom EU danas više nije sila. EU je danas isključivo potrošač, nema naftu, industriju, ništa faktički, nema čak ni radnu snagu. Ne samo Brisel, nego zajedno sa SAD, odnosno Vašingtonom, vodi politiku koja nije korektna ni prema kome u svetu, a posebno nije prema nama“, ističe Samardžija.

Vučić: Rusi nude da kupuju deo američke nafte za NIS, ne znam da li će SAD prihvatiti

Iako se protivi ulasku u EU kakva je danas, naš sagovornik ne ististira na ulasku u BRIKS, dok Dragojlovićeva ističe da kao narod pripadamo Evropskoj uniji, uprkos svim manjkavostima na putu ka članstvu.

„Za nas kao evropski narod koji pripada ovom civilizacijskom krugu, koji ima šta da ponudi i u kulturnom, ekonomskom i svakom drugom smislu Evropi i njenom napretku, ima interes. To je zapisano u Strategijin nacionalne bezbednosti“, ističe Dragojlovićeva.

„EU nama ne nudi ono što bi trebalo da nam ponudi, to je činjenica. BRIKS nam ne nudi ništa, osim članstva u jednoj organizaciji koja je definitivno ekonomski jača. Prema tome, biraćemo onako kako nam bude potrebno u određenom trenutku“, stava je Samardžija.

Između obećanja sa Zapada i ponuda sa Istoka, Srbija mora da pronađe sopstvenu formulu. Možda više nije pitanje gde, već kako i - za čiji račun.

Zaharova: Rusija je spremna da pomogne u jačanju odbrambenih sposobnosti Srbije

Vučić sa Mercom: Sadržajan razgovor, Srbija za jačanje saradnje sa Nemačkom