Stručnjaci za UNU: Šta nam je donelo 10 godina od začetka Berlinskog procesa

Deset godina prošlo je od začetka ideje približavanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji pokretanja Berlinskog procesa.

Posle te decenije, čini se, da mnoge zamisli još nisu ni blizu da zažive, poput olakšanog puta u EU, jedinstvenog regionalnog tržišta ili regionalne stabilnosti. O tome se, sa posebnim naglaskom na situaciju na Kosovu, razgovaralo u emisiji "Podne" UNA televizije. Sagovornici Marijane Tabaković bili su predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije Milovan Drecun i predsednik opštine Štrpce Dalibor Jevtić.

Na administrativnom prelazu Merdare kilometarske kolone

Od obećanja da će zemljama Zapadnog Balkana Berlinski proces pomoći da se pripreme za ulazak u EU, došlo se do toga da sama Unija preispituje da li joj je proširenje potrebno.

Ni neka druga očekivanja nisu se ostvarila, ali je proces u Berlinu barem pomogao da zemlje regiona sednu za isti sto.

„Zemlje Zapadnog Balkana su opterećene, po mnogim pitanjima, u međusobnim odnosima. Ako uz patronat Nemačke i drugih vodećih evropskih država i same EU može da se razgovara o tim problemima, to je već napredak i treba da postoji jedna takva platforma“, ističe za UNU Drecun. 

Jedna od težnji samita je i jedinstveno tržište, ali je, dobrim delom, odnos Prištine prema srpskoj robi remetio njegovo ostvarivanje. Iako je prošle nedelje uvoz omogućen preko Merdara, Srbi na Kosovu i dalje nisu zadovoljni reakcijama Zapada na jednostrane Kurtijeve poteze.

Vučević iz Berlina: Srbija ostaje opredeljenja za evropski put

„Mi želimo konkretne akcije, mi želimo konkretne mere, jer kako se bliži dan parlamentarnih izbora na KiM, 9. februara, Kurti će nastaviti sa jednostranim akcijama, potezima koji su usmerenim protiv srpskog naroda sve sa ciljem da se Srbi ne samo proteraju, već da on na tim potezima politički  profitira“, objašnjava za UNU Jevtić i dodaje:

„Kad pogledate ponašanje nekih poput Prištine, onda vidite koliko je to sve ispolitizovano. Nešto što bi trebalo da bude čist ekonomski projekat, on je ispolitizovan i u geopolitičkom smislu vezano i za konkurenciju globalnih sila i u smislu da je Nemačka jednostavno sve vreme ćutala i nije naterala Prištinu da ukine ovu odluku o zabrani transporta robe iz centralne Srbije.

Drecun smatra da Zapad isuviše toleriše poteze vlast u Prištini, ali da su stopiranje otvaranja mosta 
na Ibru i omogućavanje uvoza srpske robe pokazali da on može da utiče na Kurtija kad hoće.