UNA analiza: Barikade sklonjene, ali kada će doći na red formiranje ZSO?

Iako je blokada severnog dela Kosova i Metohije zvanično okončana još pre pet dana, misija Kfora i dalje uklanja zaostala vozila sa puta, kako bi se vratila sloboda kretanja. Iz Evropske komisije poručuju da je situacija na severu i dalje veoma krhka i pozivaju obe strane da se uzdrže od svih akcija koje bi mogle da vrate nasilje.

Barikade su sklonjene, ali one nisu jedine prepreke sa kojima se suočava kosovsko društvo. Tamošnje institucije i dalje su bez Srba, a oni povratak u njih uslovljavaju formiranjem Zajednice srpskih opština. Priština, pak, smatra da tolika autonomija zahteva adekvatan kontrapotez zauzvrat.

"Jer ona je zamišljena kao trampa za priznanje Kosova od strane Srbije. To je isto i u nemačko-francuskom planu. Ne spominje se ni Zajednica, niti priznanje, ali se eksplicitno, ali to se podrazumeva...Niko onda ne može znati šta će tražiti za priznavanje ukoliko bude ustanovljena ZSO", kaže Nedžamedin Spahiu, politički analitičar.

Zbog toga Priština, ni posle 10 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, nije spremna da omogući formiranje ZSO. Ipak, poslednje poruke iz Vašintona nagoveštavaju da će Zajednica biti implementirana.

"Ja mislim da je ključna stvar u ovom trenutku da Zapad formira jasan set zahteva i prema Prištini i Beogradu, koji se odnosi na ispunjavanje svih do sada preduzetih obaveza i da se zapreti konkretnim sankcijama ukoliko se te obaveze ne ispune. To bi se sada više odnosilo na Prištinu, ali da to bude načelan stav i prema Beogradu i prema Prištini. Onda bi se od Beograda očekivalo da se Srbi vrate u institucije, a od Prištine da formira Zajednicu srpskih opština", kaže Milan Krstić, politikolog.

Za sada se od obe strane očekuje da ne dolivaju ulje na vatru, a potom i da budu konstruktivnije u rešavanju situacije. Da neće ići lako za formiranjem ZSO, i to je svima jasno, ali se slažu da daljih pregovora neće biti dok se to ne reši.