UNA analiza: Da li će Srbija uspeti da se izbori protiv Rezolucije o Srebrenici

Konačna verzija nacrta rezolucije o Srebrenici o kojem će raspravljati Generalna skupština Ujedinjenih nacija 23. maja je pripremljena, saznaje Glas Amerike. Taj nacrt predviđa da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, koji bi se obeležavao svake godine. Kao što je već ranije najavljivao, predsednik Srbije Aleksandar Vučić sutra putuje u Njujork.

U konačnoj verziji nacrta osuđuju se akcije koje veličaju osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i odgovorne za genocid u Srebrenici. Takođe, naglašava se važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i njihovu dostojanstvenu sahranu i poziva na nastavak krivičnog gonjenja počinilaca genocida. Pre glasanja o rezoluciji o Srebrenici Vučić planira da održi što više sastanaka.

"Garantujem vam da ćemo da se borimo. Znam kolika je sila koja nam preti, znam koliko su veliki i snažni, ali jedino u šta sam siguran je da ćemo dati sve od sebe i suprotstavićemo se jače nego što misle. U četvrtak ćemo znati ko su nam prijatelji u svetu, a ko su nam samo partneri", rekao je pred put Aleksandar Vučić
predsednik Srbije.

Varhelji i Konaković objavili zajedničko saopštenje o Srebrenici

Pominjanje prijatelja najpre se odnosi Crnu Goru koja je najavljuje da će u Generalnoj Skupštini glasati "za". Posebno sada, kada u su se u konačnoj verziji nacrta našli amandmani koje je podnela ta država. Njima se ukazuje da krivica za genocid "ne može biti pripisana narodima". Sličan zaključak izveden je i posle razgovora ministra spoljnih poslova BiH Elmedina Konakovića i evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija.

"Svaka ideja kolektivne krivice ili kolektivne odgovornosti celog naroda je neprihvatljiva i protivno međunarodno prihvaćenim normama. Počinjeni zločini nikada neće biti zaboravljeni kako bi se sprečilo da se ikada ponove protiv bilo koga. Pomirenje može biti izgrađeno samo na istini, miru i pravdi"

Kako za usvajanje nacrta rezolucije potrebna je prosta većina članica Generalne skupštine – uobičajeno 97 od 193 države - i drugi ishodi se mogu smatrati uspehom.

Spajić: Prihvaćeni amandmani Crne Gore na rezoluciju o Srebrenici

"Za nas je uspeh da neke važne države na globalnoj sceni glasaju protiv. Recimo, Rusija, ali Kina, da je, recimo, Indija uzdržana, da je recimo Brazil uzdržan, značajih zemalja iz Afrike, koje nisu islamske, budu protiv ili uzdržani, ili da neko od islamskih zemalja budu u najmanju ruku uzdržane, recimo Emirati, Katar, ili Bahrein", kaže Zoran Milivojević, diplomata

"Ako ste u sali i ako ste uzdržani, onda se to tumači da niste dovoljno ubeđeni ni u jednu, ni u drugu varijantu. Znači, vi smatrate da ima argumenata i za i protiv i da i jednoj i drugoj strani uvažavate argumante, a da vas nijedna nije dovoljno ubedila da podignete ruku i da kažete za ili protiv i zato ste uzdržani", dodaje diplomata Branka Latinović.

U nacrtu Rezolucije stoji i da se od generalnog sekretara zahteva da uspostavi program pod nazivom "Genocid u Srebrenici i Ujedinjene nacije", kako bi počela priprema za 30. godišnjicu obeležavanja sledeće godine.

Vučić pred polazak u Njujork: U četvrtak ćemo da se borimo svi zajedno