UNA istražuje: Da li između opozicije i vlasti postoji zajednička nit koja bi dovela do dijaloga?

Putem društvenih mreža, televizijskih emisija i mitinga, predsednik Srbije više puta je poslednjih dana pozivao opoziciju da, kako je rekao, "zajedno rešavaju probleme".

Druga strana, međutim, nije se odazvala tom pozivu.

"Una" je proveravala među opozicionim poslanicima postoji li neki "najmanji zajednički imenitelj" sa vlašću, nakon kojeg bi mogao da počne dijalog.

Zvaničnog poziva na razgovore nije bilo, a one koji su upućeni sa ulice i instagrama opozicija ne smatra ozbiljnim. Takođe, kažu da im govor u kojima ih predsednik naziva "ološem, hijenama i lešinarima", a zatim zove na dijalog, ne deluje iskren.

"Mi godinama unazad govorimo o tim problemima, govorimo o stanju u društvu, upozoravamo njega i njegov režim. Oni su se pravili ludi, a sada kažu "hajmo da razgovaramo". Nema razgovora. Zahtevi građana su jasni. On razgovara sa građanima, ne sa nama opozicionarima. Mi smo samo jedinke među svim građanima koji se bore za zahteve ljudi koji su organizovali prostest "Srbija protiv nasilja", kazao je Miroslav Aleksić ispred Narodne stranke.

"Do ispunjenja zahteva protesta nemamo o čemu da razgovaramo. Postoje zahtevi koje su građani podržali. Ti zahtevi su konkretni i koncizni, orijentisani da se odmah zaustavi nešto oko čega postoji konsenzus u društvu, da Pink i Hepi ne mogu imati nacionalne frekvencije", kaže Radomir Lazović pokreta Ne davimo Beograd.

Sumnju u otvorenost predstavnika vlasti da se razgovara o trenutnim problemima u društvu imaju i opozicioni članovi Odbora za obrazovanje. Pre šest dana tražili su od predsednika odbora vanrednu sednicu zbog stanja u školi "Vladislav Ribnikar i sve većeg nasilja u među mladima.

"Međutim, mi smo u petak dobili odgovor kojim on odbija zakazivanje ove sednice, nemušto, navodeći da nije u skladu sa poslovnikom, što svakako ne stoji", rekao je Vladimir Obradović ispred Stranke slobode i pravde.

Opoziciju ne brine ni to što bi moglo da se protumači kako su oni ti koji odbijaju pruženu ruku.

"U takve igre reči i tumačenja", kažu, sve manje građana veruje.