UNA istražuje: Da li Kurti može da izgubi sve ono za šta se decenijama zalagao?

Premijeru prištinskih institucija Aljbinu Kurtiju su Sjedinjene države i Evropska unija dale rok do danas da ispuni zahteve.

Traže smirivanje situacije na severu Kosmeta, održavanja novih izbora i povratak dijalogu.

On pak, na godišnjicu potpisivanja Kumanovskog sporazuma poručuje da izaslanici dolaze u Prištinu sa zahtevima Beograda. 

Na Kosovu je situacija vrlo nestabilna, ali mirnija - takvu sliku medijima prenosi pukovnik Kfora.

Dodaje još i da je "NATO Misija spremna da reaguje, ali i da odgovornost za situaciju preuzimaju obe strane".

Iako je pre 24 godine u Kumanovu delovalo kao da je primirje sklopljeno, bezbednost mnogih je i dan danas ugrožena. 

Po prvi put Bela kuća šalje upozorenja Prištini, koja, čini se ne reaguje, pa mnogi pitaju: Da li Kurti može da izgubi sve ono za šta se decenijama zalagao?

"Pošto je Kurti predvidljiv čovek i ne verujem da će odstupiti od svojih zahteva - kojom dinamikom će pritisci ići zavisi mnogo od njegovih sponzora. Tako da ja očekujem, ali ne bih da me po ko zna koji put zemlje Kvinte razočaraju", kaže predsednik Privremenog izvršnog veća Kosova i Metohije Zoran Anđelković.

Šta prosečan Srbin na KiM ili u Beogradu ima od toga što Kurti snosi posledice? Da li će Kurti i da li će posle Kurtija da dođe Murti, ili će se vratiti Haradinaj ili Tači-  to nas ne treba da zanima. To je unutrašnje pitanje Albanaca. Mi se prilagođavamo Albancima, umesto da se oni prilagođavaju nama. Ne zaboravite, ta teritorija je otcepljena nama, ne njima. Nije se Srbija otcepila od Kosova. Tako da je to, čini mi se pronalaženje neke vrste utehe. Kao, eto i njima je loše, nije samo nama", ističe politički analitičar Cvijetin Milivojević.

Jedan od zahteva koji su Sjedinjene države iznele Prištini jeste ponovno raspisivanje izbora na Severu Kosmeta.

"Očekujem prvo pritisak da se formira ZSO. Ako se ne formira ZSO, onda su izbori na Severu, uz preduslov povlačanja specijalaca, tu bi se nešto delimično rešilo ali bismo ostali bez onog što je za nas suštinsko", dodaje Anđelković.

A od suštinske važnosti za sagovornika Cvijetina Milivojevića je da se pitanje Kosova vrati pod okrilje Saveta bezbednosti jer je usvojio Rezoluciju 1244.  

"Stvari koje smo očekivali da ćemo dobiti briselskim pregovorima, recimo ZSO, to je na neki način zapuštena priča. Ona je trebalo da bude osnovana do 2014. godine, u kašnjenju smo devet godina. Očekujem da će biti izbora, oni imaju smisla ako Srbi osvoje ubedljivu većinu i formiraju ZSO", zaključuje Milivojević.

Situacija na Kosovu je po ko zna koji put bez rešenja na vidiku. 

Dok američki ambasador Kristofer Hil tvrdi da Kurti pravi suštinski problem, a da Srbija postaje sve bolji partner, stiže novo rešenje za Zajednicu srpskih opština.

Ni manje ni više nego od albanskog premijera. Predlog je otišao i kod Šolca i Makrona, s tim, da dokument na sebi ima oznaku "poverljivo" pa ga nisu videli oni kojih se taj predlog tiče - Srbi.