Velebit: Iz Vašingtona ima signala za unapređenje odnosa, Srbija može da bude sidro stabilnosti

Predsednik Pupinove inicijative i politikolog Vuk Velebit izjavio je da iz Vašingtona stižu signali da se očekuje poboljšanje odnosa sa Beogradom, dok iz Srbije stiže odgovor da bi Sjedinjene Američke Države mogle da imaju veliku korist od toga.

On je u autorskom tekstu za onlajn magazin CEPA podsetio da je prošlo više od 10 godina otkako su ministar spoljnih poslova Srbije i državni sekretar SAD-a održali bilateralni sastanak na visokom nivou, zbog čega je sastanak šefa srpske diplomatije Marka Đurića sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom 6. avgusta označio značajan trenutak. 

Susret na visokom nivou: Đurić se sastao sa Markom Rubiom u Vašingtonu

Đurić: Sastanak sa Rubijom protekao izvanredno, razgovarano o strateškom dijalogu

Kako je istakao srpski ministri otvoreno izražavaju nadu u novi početak u odnosima, što je istakao i Đurić nakon sastanka sa Rubiom kada je rekao da je poseta  ogromna prilika za Srbiju da rano započne stratešku saradnju s novom administracijom.

Velebit napominje i da je Srbija ohrabrena činjenicom da je ne samo bila jedna od prvih koja je upoznala Rubija, već je novi ambasador SAD u Srbiji (Mark Brnović) jedini koji je nominovan, a koji je srpske nacionalnosti.  

On dalje u autorskom tekstu navodi da je dugi niz godina, barem od sporazuma o prekidu vatre iz 1999. godine, američka politika na Zapadnom Balkanu prvenstveno bila definisana odnosima Beograda i Prištine, odnosno kroz prizmu rešavanja sukoba i pregovora o normalizaciji. 

"Sin izbeglica koji su pobegli od komunizma": Tramp imenovao novog ambasadora u Srbiji

"Ovaj jedinstveni fokus često je zasenjivao šire strateške mogućnosti - poput saradnje u oblasti odbrane, ekonomije i regionalne energetske integracije - i ograničavao sposobnost Vašingtona da se angažuje u drugim sferama. Pod Trampovom administracijom, to bi moglo da se promeniti. Srbija bi mogla da bude sidro regionalne stabilnosti, ali i nova destinacija za američko strateško i komercijalno angažovanje", ocenio je Velebit.

Prema njegovim rečima, sa najvećim evropskim rezervama litijuma, dinamičnim tehnološkim sektorom i rastućim američkim investicijama, uključujući planiranu obnovu lokacije Ministarstva odbrane koju je bombardovao NATO 1999. godine, a koju je planirao Džared Kušner, Beograd signalizira i sposobnost i nameru za produbljivanje veza. 

On podseća da je istraživanje Galupa iz 2024. godine pokazalo da bi 59 odsto Srba glasalo za Donalda Trampa - što je najviši nivo podrške u Evropi, a što odražava više od ideoloških afiniteta - sugeriše na pragmatično otvaranje ka redefinisanju odnosa između SAD-a i Srbije usred promenjivih geopolitičkih realnosti. 

"Dok nasleđe NATO intervencije iz 1999. godine i dalje postoji, srpska percepcija SAD se razvija - vođena regionalnom nestabilnošću, ekonomskim interesima i pogledom na Vašington kao neophodnu protivtežu i Moskvi i Pekingu", smatra on.

Novi američki ambasador u srpskoj crkvi u Feniksu: Mark Brnović dobio blagoslov vladike Maksima

Istovremeno, rastuća frustracija SAD -a rukovodstvom Prištine, predvođene premijerom privremenih institucija Aljbinom Kurtijem, stvorila je politički prostor za ponovnu procenu uloge Beograda - i Bajdenovi i Trampovi zvaničnici, uključujući bivšeg državnog sekretara Entoni Blinkena, bivšeg specijalnog izaslanika Ričarda Grenela i bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Roberta O' Brajana javno su kritikovali Kurtija zbog opstrukcije napora za normalizaciju odnosa pod pokroviteljstvom Evropske unije i eskalacije tenzija na severu Pokrajine. 

"To omogućava Srbiji da se predstavi kao konstruktivnija i više zainteresovana za stabilizaciju u skladu sa zajedničkim regionalnim interesom", rekao je velebit.

On ističe četiri oblasti na kojima bi moglo da se zasniva sveobuhvatno strateško partnerstvo SAD-a i Srbije, zasnovano na obostranim interesima kroz četiri ključna stuba.

Region, Kosmet i jačanje saradnje: Mojsilović razgovarao sa delegacijom Oružanih snaga SAD

Prva je saradnja u oblasti odbrane, kaže Velebit i ističe da je Srpska odbrambena industrija dobila priznanje za kvalitet i pouzdanost, izvozeći na tržišta kao što su Izrael i Ukrajina. 

Dugogodišnje partnerstvo sa Nacionalnom gardom Ohaja u okviru Programa državnog partnerstva nudi predložak za dublje odbrambene veze, a Srbija takođe nastavlja da se angažuje sa NATO-om kroz Partnerstvo za mir, a bila je domaćin zajedničkih vežbi, uključujući "Platinastog vuka", uz učešće država članica Alijanse.

"Dok Srbija teži modernizaciji odbrane, američke firme su u dobroj poziciji da podrže integraciju sistema, zajedničku obuku i sposobnosti reagovanja u krizama. Jača srpska vojska, usklađena sa standardima SAD-a i NATO-a, poboljšava regionalno odvraćanje bez potrebe za novim američkim raspoređivanjem snaga", smatra Velebit.

Susret generala: Milan Mojsilović sa komandantom Nacionalne garde Ohaja

Kao drugi stub on ističe diverzifikaciju energije, u okviru čega Srbija ubrzava svoje napore da smanji zavisnost od ruske energije, a završetak izgradnje gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske 2023. godine bio je prekretnica, povezujući Srbiju s energetskom infrastrukturom EU. 

Beograd, navod on, planira i nove interkonekcije za prirodni gas sa Rumunijom i Severnom Makedonijom.

"Ove promene stvaraju značajne mogućnosti za američka ulaganja u terminale za ukapljeni prirodni gas (LNG), infrastrukturu cevovoda i modernizaciju rafinerija. Podržavajući energetsku nezavisnost Srbije, SAD mogu da potkopaju uticaj Moskve i prošire svoj komercijalni trag na Balkanu", kaže Velebit.

Treći stub saradnje su kritični minerali i lanac snabdevanja električnim vozilima, kaže Velebit i pojašnjava da Srbija poseduje jednu od najvećih evropskih rezervi litijuma neophodnog za proizvodnju električnih vozila (EV), kao i značajna nalazišta bora, ključna za odbranu i nuklearne primene. 

Ima li rešenja protiv Trampovih carina: UNA pita - da li bi Srbija trebalo da se okrene BRIKS-u?

Kako kaže ovi resursi su strateški važni usred intenziviranja globalne konkurencije s Kinom, koja dominira mnogim karikama u lancu snabdevanja ključnim mineralima. 

"Angažman SAD-a može da pomogne Srbiji da odgovorno oslobodi ove resurse, uspostavi sigurne transatlantske lance snabdevanja i dublje učvrsti Beograd u zapadnim ekonomskim mrežama", rekao je on.

Četvrti stub saradnje mogao bi da se zasniva na tehnologiji i inovacijama, budući da je tehnološki sektor u Srbiji sve dinamičniji, utemeljen na snažnom obrazovanju u oblasti nauke i tehnologije i rastućem broju kompanija koje se bave veštačkom inteligencijom (AI), sajber sigurnošću i analitikom podataka, smatra Velebit. 

Da li je sporazum SAD i EU dobar signal i za Srbiju? Naši stručnjaci imaju jasne stavove o tom dogovoru

"Velike američke firme - uključujući Majkrosoft, Orakl, NCR i Databriks - upravljaju istraživačko-razvojnim centrima širom zemlje. Domaće priče o uspehu, poput Nordeusa i HTEC Grupe, pokazuju kapacitet Srbije za inovacije. Zajednička ulaganja i programi razvoja radne snage mogli bi da podignu ulogu Srbije kao regionalnog tehnološkog centra, poboljšavajući transatlantsku konkurentnost u digitalnim industrijama sledeće generacije", naveo je on.

Dodaje da dok SAD preispituje svoj pristup Zapadnom Balkanu, američka politika prema Srbiji takođe bi trebalo da evoluira, kao i da svođenje odnosa Vašingtona i Beograda na okvire politike prema Prištini više nije održivo - Beograd aktivno traži dublje veze sa SAD, a Vašington ne bi trebao da dozvoli da neslaganja oko Kosova ometaju formiranje trajnog strateškog partnerstva. 

"Širi odnos između SAD-a i Srbije, utemeljen na odbrani, energetici, ključnim mineralima i inovacijama nudi dalekosežne koristi. Smanjio bi ranjivost Srbije na druge spoljne aktere, čvršće je usidrio u transatlantskoj zajednici i pružio SAD sposobnog, samostalnog partnera u regionu koji je važan", zaključio je Velebit.

Koliko će Trampove carine da utiču na Srbiju: Naš ekonomista objasnio šta je negativno u celoj priči

Rabrenović: Tramp preuredio odnose sa EU, Srbija treba da se prilagodi novim prilikama