Venecijanska komisija donela mišljenje: Stručnjaci za UNU objašnjavaju da li nas ono usporava na putu ka Evropskoj uniji

Venecijanska komisija, na zahtev predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić, donela je ekspertsko mišljenje o setu pravosudnih zakona koje je Narodna skupština usvojila 28. januara. Komisija prepoznaje relevantnost ciljeva vlasti - poboljšanje efikasnosti sudova i javnog tužilaštva, ali konstatuje i određene nedostatke. 

Koji su to nedostaci i da li nas i koliko ovo mišljenje usporava na putu ka članstvu u Evropskoj uniji?

Venecijanska komisija se izjasnila o izmenama zakona o pravosuđu: Iznete zamerke i date preporuke

Macut: Vlada u stalnoj komunikaciji sa Evropskom komisijom, ispunjavamo obaveze iz Plana rasta

Mišljenje Evropske unije još je sveže i trebalo bi ga detaljno proučiti, kaže za UNU analitičar Srđan Barac i dodaje da je na prvo čitanje jasno da zamerke Komisije nisu istovetne sa onima u domaćoj javnosti. To se, prema njegovom mišljenju, najpre vidi po preporuci da o upućivanju tužilaca ne treba da odlučuje pojedinačni tužilac, makar bio i glavni, već Visoki savet tužilaštva.

"Venecijanska komisija je, naravno, to odbacila, i rekla da je mnogo demokratičnije i bolje za nezavisnost rada sudija i tužilaca da Visoki savet tužilaštva to radi. To je prva i najvažnija tačka sporenja koju je Venecijanska komisija presudila i rekla da je vlast bila u pravu. Donošenje zakona u našem parlamentu nije protivustavno, ovo je preporuka da se usaglašavamo sa EU, ali nije obaveza", rekao je za UNU Srđan Barac.

Ipak, imajući u vidu činjenicu da je Srbija na evropskom putu, Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja kaže da bi tim pre trebalo da se usaglasimo da preporukama. 

Već pomenuta, o upućivanju tužilaca, samo je jedna od devet, među kojima su i: nemogućnost reizbora glavnih javnih tužilaca po isteku mandata, neobnovljivost mandata predsednika sudova, ograničenje privremenih imenovanja glavnih javnih tužilaca, veća autonomija Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal. Sumirajući ih, Mandićeva kaže da zakoni nisu usvojeni u potpunom skladu sa evropskim standardima.

"Mišljenje Venecijanske komisije potvrđuje nam da su tzv. Mrdićevi zakoni usvojeni u proceduri koja nije u skladu sa evropskim standardima. Srbiji se savetuje da zakone u ovom, ali i u svakom narednom slučaju, usvaja uz otvorenu debatu i jasna obrazloženja za predložene promene. U delu koji se odnosi na sadržaj zakona, Komisija je savetovala vraćanje na snagu prethodno važećih rešenja, kao i povratak u Tužilaštvo za organizovani kriminal svih tužilaca kojima je zbog izmena zakona prestao mandat", objašnjava za UNU Sofija Mandić.

Ministar pravde Nenad Vujić, s druge strane, kaže da je mišljenje izbalansirano i da predstavlja početnu fazu u daljem usklađivanju sa evropskom praksom.

"Ovo je prvi korak u kom vi dobijate nacrt mišljenja koji nije javni dokument, gde vi onda dajete određene komentare, iznosite svoju argumentaciju i govorite o tome koji su nalazi eksperata i koje su njihove preporuke da kažem ulazimo u debatu sa ekspertima gde objašnjavamo i određeni kontekst u kom su njihove preporuke", rekao je za Tanjug ministar Nenad Vujić.

Iako nema obavezujuću snagu, na mišljenje Venecijanske komisije pozvala se i evropska komesarka za proširenje Marta Kos koja je rekla da bi, u slučaju nesporovođenja preporuka, Unija mogla da uskrati pomoć Srbiji iz plana rasta za Zapadni Balkan. To se, s obzirom na razgovor predsednika Srbije sa predsednicom EK Ursulom fon der Lajen, neće desiti – budući da je sagovornici garantovao posvećenost unapređenju pravosudnog sistema.

Srbija ubrzava pregovore sa EU: Apostolović - Prioritet završetak započetih aktivnosti

Vučić razgovarao sa Ursulom fon der Lajen: "Dobar i otvoren razgovor o ključnim pitanjima i napretku Srbije ka EU"