Vučić na ceremoniji uručenja ključeva stanova za izbegle iz BiH i Hrvatske

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvuje danas svečanoj ceremoniji uručenja ključeva 250 novoizgrađenih stanova za izbegla lica iz Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske.

Stanovi su izgrađeni u okviru Potprojekta 8 Regionalnog stambenog programa (RSP) u Republici Srbiji, saopštili su iz Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije.

Površina zgrade je 23.000 kvadratnih metara, a ukupna vrednost radova iznosila je 12.143.601,22 evra.

Pored predsednika Srbije prisutani su i ambasador Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre, komesarka za izbeglice i migracije Srbije Nataša Stanisavljević, ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, šef Misije OEBS-a u Srbiji Jan Bratu, ambasadorka Nemačke Anke Konrad, projektni menadžer Banke za razvoj Saveta Evrope Darko Petrović, predsednik opštine Palilula, Dušan Kovačević, kao i predstavnici drugih državnih i međunarodnih organizacija i institucija i drugi.

Regionalni stambeni program zajednički je višegodišnji program Srbije, BiH, Crne Gore i  Hrvatske, koji ima za cilj da obezbedi trajna stambena rešenja za najugroženije izbegličke porodice u regionu.

Sprovodi se uz podršku OEBS-a i UNHCR-a, a finansiran je sredstvima Evropske unije, koja je i najveći donator, Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Norveške, Švajcarske, Italije, Danske, Turske, Luksemburga, Španije, Kipra, Češke, Mađarske, Rumunije i Slovačke.

U Srbiji još uvek 24.700 ljudi iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine koji poseduju izbegličku legitimaciju, a oko 8.900 porodica izbeglih iz tih republika bivše Jugoslavije još uvek nema krov nad glavom, iako Srbija aktivno radi na tome da im pomogne, izjavila je ranije za Tanjug komesarka za izbeglice i migracije Srbije Nataša Stanisavljević.

Kako je rekla najveći broj izbeglica zabeležen u Srbiji bio je na popisu 1996. godine, kada je registrovano preko 600.000 izbeglih.

Srbija je do sada stambeno zbrinula 27.925 porodica sredstvima iz budžeta Srbije i sredstvima donatora, od kojih je najveći Evropska unija kroz Regionalni stambeni program i ekonomski osnažila 23.975 porodica izbeglica. 

Samo protekle godine stambeno je zbrinuto 558 porodica, uručeno je 339 stambenih jedinica, kupljeno 15 montažnih kuća, 25 seoskih domaćinstava i dodeljeno 120 paketa građevinskog materijala.

Više od 400.000 lica steklo je državljanstvo Republike Srbije što predstavlja najveći proces integracije izbeglica u savremenoj Evropi.

Povratnički status je, prema podacima UNHCR, ostvarilo oko 70.000 lica u Hrvatskoj, i svake godine, počev od 2012.godine, Komesarijat za izbeglice i migracije obezbeđuje sredstva za pomoć povratničkim zajednicama  ili samim povratnicima u Hrvatskoj.    

Vučić: Do 2028. rešićemo stambeno pitanje preostalih 8.860 izbeličkih porodica

Predsednik Aleksandar Vučić poručio je danas, na svečanoj ceremoniji uručenja ključeva 250 novoizgrađenih stanova za izbegla lica iz BiH i Hrvatske, da do 2028. godine treba da se reši stambeno pitanje za preostalih 8.860 izbeličkih porodica koje su još bez svog krova nad glavom i najavio da će u izgradnju tih stanova biti uloženo oko 200 miliona evra.

"Do kraja 2028. tražim od vas iz Vlade Srbije i Komesarijata za izbeglice i gradsku vlast Beograda, a za to je potrebno uložiti oko 200 miliona evra, da svi ti ljudi dobiju krov nad glavom i da imaju srećnu budućnost i da jednom rešimo stambeno pitanje za sve izbeglice i da uložimo veliki novac da mogu normalno da žive i imaju budućnost", istakao je Vučić.

Zahvalio je šefu Delegacije EU Emanuelu Žiofru na izdvojenom novcu EU projekta zahvaljujući kojem danas svoj dom dobija 250 izbeglih porodica.

Za ovo naselje učinili ste mnogo i beskrajno vam hvala na tome, poručio je Vučić.

Vučić: Nijedna neformalna večera ne može ništa da promeni, ali pokazuje odnose

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da nijedna neformalna večera sa neformalnim zaključcima ne može ništa da promeni, ali može da pokaže kakvi su odnosi.

On je nakon dodele ključeva za stanove za izbegle iz Hrvatske i BiH, na pitanje Tanjuga koja je bila prva, a koja poslednja verzija Deklaracije usvojene u Atini, rekao da te izjave nemaju formalno pravni značaj, ali ukazuju na politiku koja se vodi.

Prema njegovim rečima, tekst Deklaracije se pripremao danima, prva verzija je usaglašena sa nekim zemljama učesnicima neformalnog skupa.
Dodao je da je Srbija eksplicitno bila protiv dva stava u dokumentu, od kojih je jedan stav o sankcijama Rusiji.

"Za nas je to sve veoma teško, u vrlo smo teškim uslovima uspeli da izborimo ono što je za Srbiju bitno. Tu su bile četiri zemlje, od kojih dve iz EU i Ukrajina koje su pod pritiskom da priznaju Kosovo. Za nas su to bili ključni razgovori. Ja gledam da izvučem ono što je najbolje za Srbiju", rekao je on.

Na pitanje o sastanku zemalja BRIKS-a on je kazao da nije imao puno vremena da isprati šta se sve dešavalo na tom sastanku, ali da će pokušati u toku večeri.

"Očigledno je da oni hoće da naprave izazov Grupi sedam. Ima tu mnogo znakova pitanja, ali stvaraju se uslovi za stvaranje drugačijeg sveta, drugo neću da komentarišem", rekao je Vučić.