Zakon o strancima i tihi progon: Analitičari za UNU otkrivaju pravu sliku života Srba u južnoj pokrajini

Prošlo je mesec dana od početka primene Zakona o strancima i vozilima na Kosovu i Metohiji. Dok tzv. kosovska policija kaže da sve protiče u redu, Srbi sa KiM upozoravaju na mnogo problema sa kojima se suočavaju u pokušaju da dobiju dokumenta ili prijave boravište.

Ali to nisu njihovi jedini problemi. Tu su i isključenja struje, kampanja za ukidanje opštine Severna Mitrovica i njeno pripajanje Južnoj Mitrovici, kao i inicijativa za osnivanje tzv. muzeja genocida Srba nad Albancima u Bošnjačkoj mahali.

Ministar spoljnih poslova Češke: Priznanje tzv. Kosova bila je greška pod pritiskom Olbrajtove

MSP zahteva hitnu reakciju sveta zbog zatvaranja ambulanti: Priština na Veliki petak pogazila dogovor

Ljudi sa terena kažu – biti Srbin u južnoj srpskoj pokrajini dugo nije bilo ovako teško. O tome smo u emisiji "Podne" razgovarali sa analitičarima Nikolom Vujinovićem i Ognjenom Gogićem, a pokušali smo da izjavu dobijemo i od novinara sa KiM Živojina Rakočevića, ali smo sa njom imali poteškoća jer su konstantna isključenja interneta i struje.

Obračun totalitarnog sistema u punom kapacitetu sa jednom zajednicom. Tako u razgovoru za UNU opisuje situaciju na terenu novinar Živojin Rakočević.

On je kao i mnogi Srbi primoran da se snalazi – uz pomoć agregata, po sistemu kad upali struja i internet - upali. Obratili smo se i analitičaru Ognjenu Gogiću, koji je, na mestu gde se nalazi na KiM, i uz mobilni internet, imao malo više sreće te mu je internet radio i mogao je da nam prenese atmosferu sa terena.

„Ono što kod Srba izaziva strepnju jeste da će doći do hapšenja onih ljudi koji su nosili uniformu u vreme rata, na osnovu toga će biti uhapšeni i optuženi za ratne zločine. Srbi imaju preče probleme, sa strujom i vodom, ali sve pre svega zanima primena Zakona o strancima i olakšica za Srbe koji žive i borave na KiM. Tu postoje problemi, ne odvija se kako je dozvoljeno. Tako da će se kroz neko vreme videti jasna slika“, objašnjava za UNU politikolog Gogić.

Trenutno jasna slika jeste to da je eskalacija nasilja i političkog terora nad srpskom zajednicom na Kosovu i Metohiji, kako kaže istraživač Studija bezbednosti Nikola Vujinović, druga strana novčića političke nestabilnosti albanske političke zajednice.

Predsednica skupštinskog Odbora za KiM: "Situacija nestabilna, bezbednosni rizici svakodnevni"

Još jedni vanredni parlamentarni izbori su, kaže, iza ugla, a političkog programa među albanskim strankama – ni na vidiku.

„Bilo koja druga tema, bilo ekonomska, bilo kulturna, bilo neka treća – nema ništa, niti gospodin Kurti, niti njegovi oponenti iz opozicije nemaju šta da kažu, onda je srpska zajednica idealna da se na njoj vežbaju mišići i da se skupljaju politički poeni. To je samo kap u moru nasilja nad srpskom zajednicom, koja istrajava uprkos tome već 27 godina“, ističe za UNU Vujinović.

On je podsetio da je i albanski predsednik opštine Srbica Sami Ljuštaku zatvorio dve srpske ambulante u tom mestu.

"To je samo kap u moru nasilja nad srpskom zajednicom, koja uprkos svemu tome istrajava na KiM već više od 25 godina. To sve treba gledati kroz nestabilnost na KiM i potrebe da se skupljaju politički poeni. Opozicija i vlast se bore na dominaciju u albanskoj zajednici. Kurti je mislio da će lako da izabere predsednika, ali Vljosa Osmani ga je neprijatno iznenadila sposobnošću da se dogovori sa bivšim partijskim kolegama iz DSK. Očekuje nas vruće proleće i leto. Poseban problem je neka vrsta ćutanja međunarodne zajednice", ocenjuje Vujinović.

Petković odgovorio Kurtiju: Svi njegovi planovi su osujećeni, Brisel prepoznao potrebe Srba na KiM

Povodom poslednjih incidenata na Kosovu i Metohiji, oglasio se i portparol Evropske unije koji naglašava da je obaveza Prištine formiranje Zajednice srpskih opština i poziva je da što pre načini prve korake u tom pravcu.

„EU očekuje da dve strane u potpunosti poštuju i sprovedu sve svoje obaveze iz dijaloga, uključujući i Briselski sporazum iz 2013. godine. U članu 7 Ohridskog sporazuma iz 2023. godine Priština se obavezala da će uspostaviti konkretne aranžmane i garancije kako bi se obezbedio odgovarajući nivo samouprave za srpsku zajednicu. EU očekuje da se preduzmu prvi koraci u tom pravcu.”

I sve dok Priština zaista ne počne da ispunjava svoje obaveze, upozoravaju naši sagovornici, Srbi će biti kolateralna šteta nedostatka političkog programa i prepucavanja albanskih stranaka, a zatvaranje ambulanata i skidanje srpskih zastava i dalje će predstavljati vid albanskog pritiska na preostale Srbe.

Mijačić za UNU: Izbegnut crni scenario na KiM, nove mere skidaju pritisak sa prosvete i zdravstva

Simić o situaciji na KiM: "Rešavamo pitanje motornih vozila, na stolu nekoliko ideja"