Politikolog Gogić za UNU o dešavanjima na KiM: "Međunarodna zajednica da pojača nadzor nad radom policije, tužilaštva i sudova"

Neizvesnost u kojoj živi srpska zajednica i političke promene u Prištini ponovo otvaraju pitanje bezbednosti i budućnosti Srba na teritoriji južne srpske pokrajine. 

Apelacioni sud u Prištini odbio je žalbe advokata devetorice Srba uhapšenih na području Zubinog Potoka zbog sumnje da su počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva i potvrdio im pritvor do mesec dana, koji im je prethodno odredio osnovni sud privremenih institucija.

Sud u Prištini odbio žalbe: Devetorica Srba iz Zubinog Potoka ostaju u pritvoru

EU poručila Prištini: Moraju se poštovati obaveze i trenutni mandat Specijalnog suda

Kakvu poruku šalju najnoviji potezi prištinskih vlasti i gde je u svemu tome odgovornost međunarodne zajednice?

Da li je ovo novi pokušaj pritiska na Srbe na Kosovu i Metohiji, o tome smo razgovarali sa politikologom Ognjenom Gogićem.

„Konkretna akcija hapšenja i određivanje pritvora povezani su sa istragom koja se sprovodi u Zubinom Potoku u vezi sa određenim ratnim zločinima. U toj opštini su tokom jula i avgusta pronađeni posmrtni ostaci nekoliko lica koja su nestala tokom rata, radi se o Albancima. S jedne strane, postoji realan zločin koji se istražuje, ali s druge strane, sve to deluje i kao pritisak na lokalno stanovništvo“, rekao je za UNU Gogić i dodao:

„Bio sam u Zubinom Potoku upravo onog dana kada su ti meštani uhapšeni i mogu da kažem da su hapšenja, kao i sve akcije koje mesecima traju na tom području, izuzetno uznemirile lokalno stanovništvo. Meštani sumnjaju da se te akcije ne sprovode isključivo zbog istrage ratnih zločina, već da predstavljaju i deo pritiska na lokalno stanovništvo“.

Postavlja se pitanje da li postoji način da se zaštite Srbi na Kosovu i Metohiji i može li nešto da uradi međunarodna zajednica, ukoliko vidi interes da to i uradi. 

„Ono što je ovde sporno jesu postupci koji se vode. Dakle, nije sporan zločin kao takav, već način na koji se postupci sprovode. Postoji sumnja da organi i institucije na Kosovu, odnosno policija, pravosuđe i sudovi, ne poštuju u potpunosti prava i procesna prava ljudi koji su osumnjičeni za te zločine. Zbog toga je zaista potrebno da međunarodna zajednica pojača nadzor nad radom policije, tužilaštva i sudova. Postoji sumnja da se ti postupci zloupotrebljavaju kako bi se vršio pritisak na lokalno stanovništvo. Ljudi koji tamo žive reći će da oni koji su počinili zločine odavno nisu na Kosovu. Smatraju da oni koji su počinili zločine ne bi toliko godina, odnosno decenija posle rata, ostali na tom području, okruženi Albancima“, ističe Gogić u razgovoru za UNU.

Srpska lista sa novim šefom Euleksa: Ukazali na institucionalno nasilje i sve teži položaj Srba

Skupština privremenih prištinskih institucija usvojila je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o Specijalizovanim većima Kosova i Kancelariji specijalizovanog tužioca u Hagu, kojima se sužava mandat tog suda. Ukoliko dođe do promena u radu Specijalizovanih veća, da li će biti promena i kada je reč o optuženim liderima OVK?

„Ti zakoni su izmenjeni kao posledica političkog dogovora i kompromisa koji je postignut kako Kosovo ne bi išlo na nove izbore. Međutim, te izmene su sporne sa ustavnopravnog stanovišta, kako u pogledu procedure po kojoj su usvojene, koja je bila ubrzana, tako i u pogledu njihovog sadržaja. Te izmene su, zapravo, u sukobu sa ustavom Kosova, ali i sa međunarodnim obavezama i sporazumom koji Kosovo ima sa Evropskom unijom. Evropska unija je već reagovala. Iz Brisela je saopšteno da izmene zakona krše sporazum između Evropske unije i Kosova koji se odnosi na rad tih veća“, kaže Gogić i dodaje:

„Mislim da ti zakoni nikada neće biti primenjeni. Kosovo će ili biti pod pritiskom Evropske unije da revidira te izmene ili će one biti osporene pred Ustavnim sudom, koji bi mogao da ih obori. Posmatrano sa pravnog stanovišta, te izmene su neodržive. Kosovo rizikuje da naruši odnose sa Evropskom unijom zbog tih zakona. Zato mislim da će taj pokušaj biti kratkog daha“.

Prethodnih dana su zabeležene i slike protesta usled odluke Specijalizovanih veća i presude liderima OVK. Specijalizovana veća osudila su četvoricu bivših vođa tzv. OVK na ukupno 81 godinu zatvora za ratne zločine.

„Ti protesti su, zapravo, politički motivisani. Reč je o tome da je stranka Hašima Tačija, DPK, u presudi koja je doneta videla i političku korist, odnosno mogućnost da na osnovu te teme pridobije glasove. Zato su organizovali svoje pristalice na terenu, koje protestuju u Prištini i drugim gradovima već nekoliko nedelja. Protesti se koriste i kao prilika da se popravi politički rejting te stranke. Čini mi se da su više motivisani političkim razlozima nego samim pitanjem optuženih, odnosno onih kojima se sudi u Hagu.“

EU oštro protiv odluke Prištine: Izmenama Zakona o Specijalizovanim većima krše se međunarodne obaveze

Deset minuta - nova kriza ili zanemarivanje

Dugotrajna institucionalna kriza na takozvanom Kosovu privela se kraju izborom nove predsednice takozvanog Kosova Justine Široka Pulje, koja je položila zakletvu poslednjeg dana roka koji je dao Ustavni sud Kosova, nekoliko minuta posle ponoći, kada je već rok i istekao. Da li će tih deset minuta biti zanemareno ili ćemo prisustvovati novim izborima?

„Ustavni sud treba da ispita da li su njegova presuda i propisani rok ispoštovani. Očekuje se da se oglasi o tom pitanju. Tehnički gledano, rok je probijen za nekoliko minuta. Međutim, deluje da na Kosovu postoji opšta saglasnost da je dobro što je predsednik ipak izabran i što je izabrana upravo ta osoba, Justina Široka-Pulja. Zato sumnjam da će Ustavni sud odlučiti da obori taj izbor i time ponovo otvori čitavu krizu. Mislim da će se voditi pragmatičnim razlozima, odnosno time da je u ovom trenutku bolje da Kosovo dobije institucionalnu stabilnost nego da ide na nove izbore i produbljuje političke podele", stava je Gogić, uz dodatak: 

"Moram da kažem i da izbor te osobe nije loša vest. Reč je o ženi koja se školovala u vreme bivše Jugoslavije, tečno govori srpski i ima dobre odnose sa delom Albanaca. Ima pozitivan odnos prema Jugoslaviji i periodu u kojem su ljudi mogli da napreduju. Mislim da bi ona mogla makar malo da doprinese relaksaciji odnosa između Srba i Albanaca na Kosovu. Smatram da je reč o osobi koja neće podizati tenzije, već bi mogla da se pomirljivo obraća i Srbima na Kosovu."

Novo hapšenje na KiM: Srbin odveden iz kuće u Zubinom Potoku zbog optužbi starih 27 godina

ZSO vraća Beograd i Prištinu za pregovarački sto: Zašto dogovor i dalje nije sproveden?