'Prihvatam presudu Haškog tribunala za Srebrenicu": General Krstić zatražio puštanje na slobodu

Bivši general Vojske Republike Srpske Radislav Krstić, najbliži saradnik Ratka Mladića i prva osoba koju je Haški tribunal osudio za učešće u genocidu u Srebrenici, obratio se sudu Ujedinjenih nacija s pismom u kojem nakon 26 godina u zatvoru traži puštanje na slobodu i ističe da prihvata presude Tribunala iz 2001. i 2004. godine kojima se potvrđuje da su snage kojima je tada pripadao počinile genocid nad Bošnjacima u Srebrenici.

“Ovde ističem da prihvatam presude Tribunala iz 2001. i 2004. godine gdje se utvrđuje da su snage vojske kojoj sam pripadao počinile genocid protiv Bošnjaka u Srebrenici u julu 1995. godine, da sam ja pomagao i podržao genocid tako što sam znao da neki članovi Glavnog štaba imaju nameru da počine genocid, da sam znao da Glavni štab nema dovoljno svojih snaga da izvrši pogubljenja bez upotrebe Drinskog korpusa i da sam znao da će upotreba snaga pod mojom komandom značajno doprineti da se izvrši egzekucija bošnjačkih zarobljenika”, napisao je Krstić u pismu adresiranom predsednici Mehanizma, a uz novi zahtev za prevremeno puštanje na slobodu.

Preminuo čuveni izraelski istoričar Jehuda Bauer: Do smrti isticao da u Srebrenici nije bilo genocida

Haški osuđenik je pismo uputio nakon što je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila Rezoluciju o genocidu u Srebrenicu, za koju, kako je sam Krstić rekao u svom pismu, bi i on glasao.

“Nemam pravo glasa jer se u ovoj Rezoluciji pominje i moje ime. Moje ime se pominje jer sam pomagao i podržao genocid. Moje ime se pominje jer sam počinio krivično delo nezamislivo i neoprostivo. Ne tražim oproštaj, ne tražim opravdanje, ne tražim razumevanje, jer znam da ne mogu i ne treba da ih dobijem”, naveo je.

Puštanje na slobodu je zatražio između ostalog na osnovu priznanja, ali i narušenog zdravlja te odsluženih godina u zatvoru. Iako je svestan da odgovor na njegov zahtev može biti i pozitivan ali i negativan, pismo je zaključio rečima:

“Na kraju, ako doživim, ako jednog dana budem pušten, ako se sa tim saglasi Predsednica Mehanizma, ako to dopuste porodice žrtava, želio bih da se još jednom u životu nađem u Potočarima, da se poklonim  žrtavama i zamolim za oproštaj”.

Zločin u Srebrenici: Kulturu sećanja ne zasnivati na mržnji, rezolucija je zagrebala stare rane

Krstić se prvi put pojavio pred Tribunalom u Hagu pojavio 25. novembra 1999. godine.

Osuđen je 2004. godine na pravosnažnu kaznu od 35 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja genocida u Srebrenici.

U septembru 2019. tražio je prevremeno oslobađanje, što je Haški tribunal odbio.

Tri godine kasnije, u maju 2022. godine, prihvatio je ličnu odgovornost za ratne zločine u Srebrenici, ali ne i genocid i na temelju toga tražio skraćivanje zatvorske kazne, ali zahtev je odbijen.

U vezi sa njegovim poslednjim zahtevom Sud UN-a se još nije oglasio.

Krstić se nalazi u Pritvorskoj jedinici UN-a u Hagu, nakon što je prebačen iz zatvora u Poljskoj.

UNA pita: Kakve su posledice donošenja Rezolucije o Srebrenici?