Ministarka Grujičić u 'Reaktoru': Težimo danskom sistemu, a brukamo se pušenjem u zatvorenom prostoru

Voditelj Slavko Beleslin u studiju UNA televizije ugostio je ministarku zdravlja u Vladi Republike Srbije Danicu Grujičić, a glavna tema razgovora bila je kako brže i kvalitetnije pomoći ljudima da budu zdravi, ozdrave i žive kvalitetnije i duže.

Ministarka Grujičić skoro 40 godina radi u zdravstvu, a odnedavno je i u svetu politike, razloge za to nalazila je u nemoći da nekada pomogne svojim pacijentima usled nemanja dovoljno opreme ili uslova da se pruži najbolja moguća terapija i nega. 

"Zdravlje je najvažnije, lekari su tu da pomognu. Mislim da je put politike bio očekivani razlog mog bavljenja medicinom. Decenijama sam radila samo neurohirurgiju, ali često mi je nedostajao neki instrument, neki aparat za lečenje i onda sam shvatila da ako nemate neki uticaj na ljude koji o tome odlučuju, onda nemate mogućnost da lečite pacijente na vrhunskom nivou. To je jedan od motiva, a drugi motiv je što izlaskom u javnost stičete i zaštitu, smatrala sam da imam dovoljno autoriteta i da mogu da mlađim kolegama ostavim bolji zdravstveni sistem. Mnogo je urađeno u poslednjih deset godina na nabavci opreme", istakla je ministarka i dodala: 

"U 2016. godini smo imali sedam mašina za zračenje, a sada imamo 22, ne računajući Gama nož i X nož. Niko ne čeka radioterapiju, 85 inovativnih lekova je stavljeno na listu RFZO. Veliki broj bolnica je dobio angio sale, napravljeni su dobri protokoli, ali organizacija nije kako treba. Ako imate porodičnog lekara, koji vas poznaje, kojeg možete da pozovete bilo kada i koji može da vas poveže sa kolegom u sekundarnom i tercijarnom sektoru. U Danskoj je propis da se za nedelju dana mora uraditi biopsija za potencijalne onkološke pacijente i još maksimum nedelju dana se čeka histologija i onda kreće lečenje - to je ideal kojem težimo."

Istakla je i da nezaposleni lekari ističu da je plata problem, ali osim plate mnogima je problem i nemanje opreme u ruralnim sredinama kako bi mogli da pomognu svojim pacijentima. 

"Na tome se može raditi i to se može sve obezbediti u narednim godinama, ali lekar mora biti bliži pacijentu. Mnogo je novca uloženo u sekundarnu i tercijarnu zaštitu. Moramo čuvati i naše starije stanovništvo, kao što čuvamo decu", objašnjava Grujičić. 

Da li je cigareta toliko važna?

Izjave ministarke Grujičić aktivno su deo vesti i predmet rasprava, a ministarka smatra da je to samo zato što su bitne teme. Najviše kontroverzi izazvala je tema zabrane pušenja u zatvorenom prostoru za koju se zalaže.

"Dve trećine ljudi u Srbiji su nepušači, iako mi u Evropi imamo najviše pušača po procentu. Ne mogu nikome da zabranim da puši, ali ne treba više da se brukamo sa pušenjem u zatvorenom prostoru. Sve zemlje oko nas su tu zabranu uvele, pa da li je ta cigareta toliko važna? Iznenadila me je podrška mlađih generacija. Za početak izađite napolje i pušite tamo, ali ne u zatvorenim prostorima", istakla je ministarka i dodala: 

"U svim filmovima je bila promocija pušenja, sada toga nema. Pušenje je problem, imamo 7000 obolelih od karcinoma pluća."

Doktorka Danica Grujičić istakla je i da je za dobrobit zdravlja celokupnog stanovništva neophodno da  se poveća poverenje u lekare i da bi taj problem rešio sistem porodičnih lekara. 

"Treba verovati lekarima, a ne internetu. U malim sredinama ljudi veruju svojim lekarima, vakcinisanost MMR vakcinom ide i do 98 odsto, dok u velikim gradovima toga nema. U Beogradu je vakcinisanost na 25 odsto, nema poverenja, nema blizine između lekara i pacijenata. Odnos prema pacijentu mora biti korektan, ali ne može biti bez emocija. Mnogo se napredovalo u medicini, naši rezultati nisu ništa lošiji nego u razvijenijim državama od naše". 

Novi prioriteti Ministarstva zdravlja

Tri glavna prioriteta ministarke Grujičić na početku mandata bili su ukidanje liste čekanja, jačanje kapaciteta radioterapije i uvođenje inovativnih lekova za onkološke pacijente. 

"Dodala bih sada i regulisanje primarne zdravstvene zaštite,  jačanje kapaciteta radioterapije i uvođenje inovativnih lekova za onkološke pacijente smo većim delom rešili i to na dobar način. U narednom periodu mora da se unapredi pravilnik RFZO za upućivanje u inostranstvo na lečenje i kako će se definisati retke bolesti, on godinama nije menjan. Ako ministar ima ideju koju niko ne podržava, to nema smisla, ali kada medicinski esnaf podržava ideje sve se može rešiti", objašnjava ministarka zdravlja Republike Srbije. 

Ministarka je ispričala i šta je to što govori svojim mlađim kolegama i studentima kada izraze želju da odu iz Srbije i rade u inostranstvu. 

"Navodim im primer moje generacije, kao mlad lekar sam 1991. godine imala 3500 dolara platu, a onda sam 1992. godine imala 3 marke platu, 99 odsto kolega je ostalo da radi ovde. Neki su otišli koji su bili prinuđeni, moram priznati da je vreme posle 1999. bilo mnogo teže jer su se zalihe novca u porodicama potrošile. Kriznih godina smo imali male plate, ali nismo otišli. Ne mogu svi lekari da rade ono što vole, ali kad dolazite u kontakt sa ljudima, kad se borite za njihovo zdravlje, drugačije gledate na posao. Preventiva može da spasi mnogo više, nego što sam ja ikada mogla svojom tehnikom i znajem. Treba lekarima opšte prakse organizovati drugačije način rada", ističe Grujičić i dodaje: 

"Lekari opšte prakse, infektolozi i anesteziolozi jedini gledaju celog čoveka i šta mu se sve dešava, specijalisti svako gleda svoj deo i treba sve to racionalizovati i dati veće ingerencije lekarima opšte prakse. Neophodno je rasporediti medicinske resurse. Nenormalno je da lekar opšte prakse pregleda 40 pacijenata dnevno".

Kovid bolnice postaju palijativni centri

Ministarka je najavila i da će tri velike kovid bolnice postati palijativni centri. 

"Palijativa nije samo kada su pacijenti umirujući, tu spadaju i pacijenti koji si u komi, onkološki pacijenti, stari ljudi. Mi imamo Sokobanjsku, koja je fantastična, tu je produženo bolničko lečenje, tamo dižu pacijente na noge, ali oni nisu dovoljni, ne mogu sve da zbrinu. Možda nam ne treba 935 kreveta, ali to će se proceniti, svakako nam te bolnice trebaju, nikad se ne zna da li će ponovo biti potrebne kao u vreme kovida", kaže i dodaje:

"Bolnica u Batajnici je idealna za palijativnu negu, moramo videti koliko nam medicinskog osoblja treba. Ljudi koji su bili zaposleni samo zbog kovida, a pokazali su se dobro, trebalo bi ih zaposliti, da dobiju na neodređeno vreme zaposlenje, preraspodeliti osoblje i tako vrlo lako oformiti palijativni centar", ističe ministarka. 

Najavljeno je i da će do 31. avgusta svaka bolnica u Srbiji dobiti skener aparat, kao i da će se regulisati normativni okvir u okviru zdravstvenog sistema po ugledu na dobre prakse iz inostranstva. 

„Reaktor” je emisija koja se bavi aktuelnim društveno političkim temama i iznosi ih pred oči javnosti. Etablirani novinari i urednici UNA televizije razgovaraju sa svojim relevantnim sagovornicima, razbijaju teme na detalje, do atoma, racionalizuju, debatuju, razlažu i ponovo sastavljaju nove zaključke i saznanja. Ukoliko ste propustili emisiju "Reaktor" možete je pogledati na ovom linku.